Otadžbina

630

АНА КАРЕЊИНА

у салон; али у том тренутку неочекивано проговори Туровцин, обраћајући се Алексију Алексаидровићу : — А јесте ли изволели чути о Прјачникову ? — рече Туровцин угрејан шампањцем и једва чекајући да прекине своје ћутање. — Васа Прјачников — рече он смешећи се добрим осмехом својих румених и влажних усана, обраћајући се главном госту Алексију Александровићу баш сад сам чуо, Васа Прјачников дуелирао се у Тверу са Квинтским и убио га на месту ! Као што је обично да човек и нехотице дира у оно место које га боли, тако и Степан Аркадијевић осећаше да овај разговор сваки час задире Алексија Александровића у оно што га највише боли, и ои хтеде да одведе зета, али сам Алексије Александровић рече : — А зашто се тукао Прјачииков ? — Због жеие. Јунак човек. Просто изазвао и убио као пса ! — А — рече Алексије Александровић и уздигнувши своје обрве пође у салон. — Не знате колико се радујем што сте дошли — рече му Доли са престрављеним осмејком, ^очекавши га у соби пред салоном. — Ја имам да говорим с вама. Да седнемо мало овде! Алексије Александровић, са истим изразом равнодушности, који му придаваху уздигнуте обрве , седе поред Дарије Александровие и осмехну се за невољу. — У толико боље — рече он — јер ја сам и онако хтео молити за допуштење ваше да одем. Сутра полазим на пут! Дарија Александровна беше уверена да није крива; она осећаше да бледи и да јој усне дршћу од срџбе на тога хладног човека без осећања, који се тако хладнокрвно решио да упропасти њену невину пријатељицу. — Алексије Александровићу — рече она гледајући му с очајном одлучношћу ираво у очи. — Ја сам вас питала за Ану, ви ми ништа не одговористе. Шта је с њом?