Otadžbina

636

АНА КАРЕ1БИПА

помоћница, да и у богатој и у сиротој породици требају дадиље, најамнице или рођаке. -— Не —■ рече Катица поцрвеневши али гледајући му куражно право у очи —- девојка може бити у таквом положају да без понижења не може ући у родбину, а сама.. Он је од ирве разумео шта она хоће да каже. — Ах да ! — рече он — Да, ви имате право, по сто пута право! И оно што је Несцов опширно доказивао за ручком Љовин је сада тек појмио, када је у Катичином срцу видео страх од уседеоштва и понижења, па је, волећи њу, и сам осетио тај страх и понижење, и одмах се одрекао свију разлога које је имао за своје мишљење. Настаде тајац. Она непрестано шараше кредом ио столу. Очи јој се блистаху тихим сјајем. Подајући се њеном расположењу и он је у целоме своме бићу осећао срећу која све већма расте. — Ах, ја ишарах цео сто ! — рече она, спусти креду и хтеде устати. „Тако ћу ја остати без ње ?" помисли он ужаснут па зграби он сам креду — Причекајте, рече затим па он седе за сто. — Давно сам хтео да вас за нешто упитам ! Он јој је право гледао у оне миле и ако мало уплашене очи. — Извол'те, иитајте ! — Ево — рече он па написа ова почетиа слова : к. с. м. о. т. н. м. б. ј. л. т. з. н. и. с о ? Та ггасмена беху ночетна слова ових речи «Кад сте ми одговорили: то не може бити, је ли то значило никада или само онда" Не беше никакве вероватности да ће она из тих неколико писмена моћи појмити тако сложену Фразу, али он је тако погледа као да његов живот зависи од тога хиће ли она разумети то питање или не ? Она га погледа озбиљно, наслони намрштено чело на руку, на стаде читати. По кашто га погледа ниајући га погледом (( да ли ће бити то што ја мислим ?»