Otadžbina

књижевне белешке 03 9

један народ; сложимо се, љубимо се, браћа смо Србп". Веран својој девизи „Ви1)го\'шк" велп: „Нама је сваки Србин једаак и мио, ма ко.је вере био. Нећемо иитати: како се он крсти и д& лп се клања, већ чија му крвца грије прси, чије л' га је задојило млјеко. Преиоручу.јемо срдачно нашим читаодима овај српсш лист из милог нам града Дуброиника, зкелећи врсним оснивачима његовим сваку срећу у родол>убпвом иредузећу љиховом. * „Србобран", политички српски лист у Загребу стекао је своју штампарпју, те је с тога власник му г. Навле Јовановпћ, издао 39 свечани број рујним словима. Добитак нагае браће у Троједшци и наш је добитак и ми се од срца радујемо томе наиретку њихобои желећи да срнска штампарија „тај културии арсепал за одбрану имена и образа сриског" иостигне свој илеменити циљ. * Вежбања у српском језику и познавање врста речи за ученике III разреда основних школа. Израдио Ј. С. Марковић, удесио Ст. Д. Поповић. Београд 1892. Ко је носматрао разгатак наше гаколске литературе за пеколико иоследњих годпиа. морао је оназити како се тако рећи сваким даном јављају нове и нове књиге, намењене за употребу но основнии школама. И шта се онда ту све не радн! Прегатампавају се старе ствари, дотерују се ио мало, скраћују, увећавају, програмп се пак сваш дан мењају — и оида је лако разумљиво што је та врста литературе постала једио згодно ноље за свакојаке снекулације, које чине 01ромну штету делокупној настави Отуда се свакп мора зарадовати, кад види у тој маси рђавих компилација н невештих прерада једно оваво ваљано делце, које ће одистпне донети ворнсти школи. У њему се уз јасна и тачна, дечјем ннтелекту разумљива правпла, ређа читав наз корисних, одабраних примера у разном облнку — и бага го чини те се ова књшкнца онолико издваја нз реда осталих „граматика н граматичица", којима нам је основна гакола поплављена. Свуда у њој доследно је изведено начело, да ђак треба из примера сам да уочи правило, па су с тога прпмерп метнутп пре нравила. Такво схватане задатка сасвим ;е правилно, јер се деца нндуктивним лаким иачином уводе у сам дух језика. Крајње је већ време, да се и у гимназију уведе овакав метод у пзучавању матерњег нам језика, те нам се онда ие би дегаавало, да свршени гимназиста не уме честито да напигае ниједио обично нисмо, покрај свега тога, гато му је глава иуна, препуна правпла п коренова.