Otadžbina

Н Е 3 И Д А

63

И во!| скоро ето дана Са гора се краде сан, Турци пију без престана И чекају будшт дан. Шала тече, см'јех се орп, Тамбурпца звонп глас, Само једне грудп морп Болна туга и ужас. Сваки смијех, шала свака Незпди је смртни цик, Као пустош црног мрака Невесео њезин лик. Души њеној све је глухо, Црпо, као пакла бог, Залуд бпсер њено рухо Кити миљем чара свог. На ирозор је сјела млада Даљом блудп њезпн глед, Као да се неком нада Иомно слуша сваки гред. „Доћс... доће.... Ал' већ ето Надању је моме крај, Сиажним крилом лупа пет'о Да иавјести зорин сјај." ,,'Борка нема.... дан већ свпће Ал' се гаси данак мој, Ето скоро свати стпће И развити барјак свој." „Бабо, бабо, слави срећу, .Кад ти јутрор сване дан Тп ћеш чути радост већу, 'Бе се ори кроз твој стан...." „Ој, г Булбеже, сањај снове, Нек те диже жеља рој Али никад грудп ове Обвит' неће стисак твој."

„Љубав нема своје мјере Чудноват је њезпи цв'јет, Но познаје она вјере Слободан је њезпн лет." „Ова душа, груди ове Другоме су давно дар.... Борко, Борко.... тебе зове Мога срца силнп жар...." „Али кад иам судба брани Вјечнп пољуб, славу, брак, Нек иротеку моји дани Кад јутрошњи спие зрак." „Теби, гвожђе, ево грудп, Тп пољуби невин лик, Ти ми, гвожђе, јутрос буди Најмилији, вјереннк...." И клонуло жиће младо, Угаснуо ока плам, Тајанствени мпр је влад'о К'о кроз рајски чистп храм. Ведри псток сунце злати Складно нева тпчји хор, У то доба китни свати Походилп невпн двор. „Азур ала! цуру дајте!" Барјактарев одо глас „Хајте цуру не чекајте" Кулом јекну на ужас. И све стаде и заћута И разви се смрти страх, Врх анџара оштра љута Отео је невин дах.... А вшп' куле Арсланаге Дрни гавран разви лет, С грактањем се кули наге И склони се у врлет....