Otadžbina

КАКО СЕ У ОХРИД УСЕЛИЛО БУГАРОМАНСТВО

75

Бугари поставл^али народносну нречагу између Бугара и (-'ловено-Маћедонаца и званичпо признали , да последњи нису бугарске народности, а отуда се нородила страшна мржња међу њима. Данас у Бугарској, како влада тако п иарод систематички и немилостиво гони Словено-Маћедонце, називајући их хајдуцима, арамијама и т. д. А ни Маћедонци њима не остају дужни, враћајући им све двоструко и називајући их с ирезрењем и одвратом Татарима, Монголима, Шоповима и т д. Узамаи се иеке бугарске шовинисте груде да угладе ту мржњу писањем књига и проповедањем, да су маћедонски Словени Буга.ри, кад сама та два народа виде, да се ни у каком погледу не могу сложити. Узалуд се злогласни шовиниста Шонов труди да изравна широку провалију, која дели бугарски народ од маћедонских Словена, вичући с једне стране из Цариграда преко свог листа и иепрестано молећи Бугаре, да ие гоне маћедоиске Словене, већ да их иазе, а с друге стране пишући разне лажие и сваког основа лишене етиолошке и етнограФске расправе. Народ неће ни да зна за то: маћедонски Словени и Бугари јасно виде, да није тако као што вели Шопов и његови другови , па раде како им диктује природа. Она довикује маћедонском Словену: „Бугарин ти ннје брат!», аБугарину: «Маћедопац није твој брат!» А противу природе човек не може ништа, што је туђе, не може да створи својим. Да се маћедонски Словеии иретопе у Бугаре, треба да има макар неко сродсгво, које би их вукло једне к другима, али кад маћедонски Словенин дође у ближи додир с Бугарином, види, да тако што не постоји. И на основу тога, они Маћедонци, који су се издавали за Бугаре, очевидно се уверише, да су били страшно излагани, па, се горко кају и с презрењем одбацују од себе ту наметнуту им рђу, што се зове бугаризам. Да оно мало бугарштиие, што се види овде-онде по Маћедонији, пије ириродно, види се и отуда , што се та бугарштина ночела појављивати иа југо-западу, па се ода-