Palanka u planini i Lutanja

60 Анђелија Л. Лазаревић

најзад живот у њиховој кући пође опет веселијим током =— каошто је текао некад, за очева живота.

Госпођа Станојевић, испративши жену адво= ката Бошковића, зачешља проседу косу пред огледалом и врати се у собу пуну гостију.

Она пређе погледом с једног краја на други и с неспокојством одмери младу госпођицу Јова= новић која је полугласно разговарала са Владимиром. То је била лепа и образована девојка, и, како се матери и Јелки чинило, Владимир се радо забављао с њом. Зато мати и сад потражи поглед своје кћери и оне се немо, непримећено од других, споразумеше очима. Свака млада девојка која би могла ући у њихову кућу као нови члан, улевала је страх обема. |

Јер како је био леп овај, живот у троје!

Истина је, да је Владимир после свог повратка у Беогргд морао имати доста тешких дана — то "се видело по њему, мада ништа није говорио али данас, мислиле су мати и сестра, кад је већ све прошло и кад је својим радом постизао успех за успехом, извесно“је да више,није жалио за прошлом варљивом срећом, и за девојком која свакако није била достојна њега, нити њихове куће.

Госпођа Станојевећ седе до Стане Јовићеве — садфвећ срећне госпође Мишић — и поче један од обичних разговора. Шта се са малом паланчанком Станом и могло говорити, ако не о пијачним ценама, о кувању и скупоћи. Ни она ни Јелка нису никако могле: разумети Владимирове велике симпатије према Стани: њима је изгледало несхватљиво да човек његове интелигенције може да преседи толико времена код ње, која није умела да прати његов рад као Јелка, нити да води 03 иљне разговоре као она. Мати и кћи су у дну душетпрезирале паланчанку Стану и увек се трудиле да великом љубазношћу прикрију то презирање, јер најзад, ако неко и не вреди много, нисмо ми позвани да му то покажемо. Зато је госпођа„Станојевић и сад села по-