Pašić : ilustrovani radikalni almanah

њига TB. | _ Алманах ПАШИЋ | Страна 101.

Маринко Станојевић

Родио се 29 јула 1874. год. у Јаковцу, (срезу тимочком), родном месту чувеног борца и оснивача BH. P. C. попа Маринка, стрељаног на, Краљевици. Оановну школу свршио је у овда скоро јединој основној школи У срезу тимочком у Новом-Хану, сада. Краљевом Селу. Нижу гимназију Ено је у Књажевцу, 8 Б почео еограду, а завршио у пироту 1896. На философском факултету Вел. Школе у Београду сврши је славистички лингвијстичко-литерарни одсек 1900.

За наставника постављен је 1. септ. 1900 год. у Зајечарској Гимназији, у којој је остао све до данао. За директора ове гимназије постављен је 31. августа 1923. године.

- Станојевић је делао успешно како као књижевни тако и као политички радник.

Као књижевник одликује се нарочито у испитивању Источне Орбије у погледу дијалектологије, фолклористике и старих насеља. Његови су радови растурени по равним часописима. Станојевић и сувише воли свој „Златни Тимок , те му све своје си-

ле поклања, проучавајући му там-

ну прошлост.

Станојевић је волео и воли свој завичај, али је и он њега. одмах заволео. — На Великој Школи истицао се својим револуционарним духом, те су га другови бирали за председника Побратимства и Даничића. По свршетку Велике Школе, дошавши у нову средину, одмах је ушао у широке народне масе. Колико су га одмах оне заволеле види се нарочито по томе што су га оне одмах, чим је он стекао право бирати се за народног посланика, кандилдовале и изабрале за народног посланика. 1906 године. Кандидован је био као квалификовани посланик на листи чувеног радикалног трибуна Раше Нинића. Ступивши у парламенат, одмах је изабран за секретара Народне Окупштине. Овојим трезвеним гледањем на догађаје и питомим опхођењем задобио је општу љубав не само својих партијских пријалеља, већ и политичких противника. — Други пут изабран је опет за посланика у години 1908, опет као квалификовани нар. посланик. — Трећи пут изабран је за посланика са, општим условима од својих драгих Тимочана за Тимочки срез. Посланиковао је непрекидно од 1906 до 1920 године. Станојевић је и данас један од најјачих ради-

калних тнтелектуалаца у Тимочкој Крајини, којој он предано служи. У свима опште културним и просветним покретима у Зајечару и целој Тимочкој PO увек he ce Маринко Станојевић наћи међу Hajватренијим присталицама.

мирко Комненовић

Мирко Комненовић, рођен у Херцег-новом године 1870. свршио је пољоделску школу Ma Гружу, трговачку академију у Марибору и школу модерних језика у Швајцарској. Из своје ране младости истакнути националиста и омладински првак у Боки и Далмацији. На два дана, пре објаве рата Србији узпшен и интерниран Ha утврђеном отоку „Мамули“ пред уласком у Боку, као таоц. Услед мучења и несносног жи-

Светозар Л. Бабић, председник општине у Костојевићу, бив. судски писар

вота разболио се и би премештен и чуван стражарима у болницу у Дубровнику. Ради крстарења француске флоте поред не утврђеног Дубровника. конфинираше га у Трсту. заједно са познатим родољубом, сада покојним Јефтом Гојковићем председником општине херцегновске. Благодарећи својој умешности и патриотизму побегао је у Италију а одатле у Србију. Председник владе познавајући његову агилност и љубав према. Орбији отпратио га је у Русију са задаћом да помогне својим радом на формирању једне добровољачке војске из аустријсих заробљеника. Тој задаћи је сјајно. одговорио и сакупио преко 20.000 добровољаца. Али његов рад није се ограничио само на повереној му задаћи, већ је радио на свему што је могло користити Русији и Савезнипима. Русија, Француска и Чехосло-

вачка одликовалпе га високим одличијама. При повратку из Русије 1919, Краљ Александар одликовао га особитом пажњом и орденом Белог Орла ТУ степена са мачевима. Исте године послат је поново у Русију са нарочитом мисијом. Захваллни Бокељи, за његов српски и патриотски рад изабраше свог миљеника, за народног посланика, на проT Народне Радикалне Странке. Радећи као увек неуморно и преда но своме народу, данашњи његов положај запрема на част Боке, задољство Вокеља и радикалне странке. Андра Цветковић

Т Андра Цветковић, трговац из Рековца, био је дуго година перодни посланик, као представник свога Левча. Врло популаран радикални првак у авојој окољини он је заузео угледно место и у Народној Скупштини, која га је бирала за свога секретара и благајника. Као посла. ник трагичне 1915. повукао се с војском п учествовао је у раду Скупштине на Крфу. По повратку у 9 слобођену Отаџбину разболе се и умре 1919. Оставио је за собом спомен честитога и. ваљана човека и на-

родна заступника.

+ Д-р Јован Коцкар

+ Др. Јован Коцкар, адвокат у 0секу и народни посланик, родио се 1877. у Осеку, а умро 24. маја 1923. напрасно у Новом Саду. Бистро сељачко дете био је увек одличан ђак и као питомац свога родног места свршио је права у Загребу н Бечу. Као млад адвокат у Осеку развио је велику делатност у српским редови ма и својом агилношћу постигао је велике успехе, да Срби у Осеку постану важна. чињеница. Покрсвуо је и уређивао дневник „Стражу , створио акционарску српску штампарију, основао је Српску ратарску и 3анатлијску штедионицу, покретач је идеје за оснивање Орпоке Централне Банке у Осеку, обновио је Српски Соко, коме је био председник, био је председник српске православна црквене општине, а одборник градске ошптине у којој су радикали, благодарећи највише њему, били најјача група. Био је председник месног одбора Н. Р. О. у Осеку и окружног за. жупанију вировитичку у којој је изабран и за народног посланика као носилац радикалне листе. Његова, прерана смрт тежак је губитак не само за ушвиљену породицу, не само за Радикалну Странку но им за Српство Славоније, која је у Коцкару имала достојна заступника,