Pašić : ilustrovani radikalni almanah

Пре осамдесет година даровао Те је свемогући и овезнајући Господ народу Српском! Слава н хвала нека Му је!

Пре осамдесет година, у сутон земаљског дана највећог српског покољења, хероја. Карађорђевих и Милошевих дошао си нам Ти, да им будеш достојан пријемник њихова народа и њихових жеља: — Благо њима!

Њих, њихово време мн њихова дјела гледамо из приличне даљине, па су нам ипак јин превисока и превелика, да их добро шрегледамо њ достојно опјенимо. |

Јеца Јовановић, бив. министар и дугогодишње народни посланик, потпредседник Главног Одбора Н. Р. 6.

А. како да прегледамо и опјенимо твоја дјела уз која управо стојимо

Ко је од нас, Твојих савременика, доста велик, да макар погледом досегне Твоју висину, ко је кадар, ко је достојан, да достојно ступи преда Те и да Те долично поздравит

Нема, га!

Па ипак, ево'ми, најмањи и најмлађи у дому отаца нашијех, ми који бјесмо заробљени и силом

_ материјалне снаге старе и силне мо-

нархије и духом заводњиве културе, — ми се усуђујемо ступити

_АМЕ НИКОЛА ПАШИЋУ

преда Те, да Те поздравимо и да Ти благодаримо гласом 'Твоје захвалне дјеце! - НЕ :

Чинимо ти у дјетињској љубави и преузетности, јер знадемо, да је родитељу најмилији гласић и тепање његовог чеда, његовог мезимчета, макар како око њега грмљели „слава“ и „„осана овога. свијета!

А око Тебе грми занета, та „слава“ и „осана“, јер си Тв то и те како BRслужио! Ти си најприје повео народ свој, своју милу Орбију, де је душевно препородии и ослободиш, — н упјео бЕ!

Срушио си тиравију к самовољу, и извео свој нарол, овој гуњац и опанек, на пуну слободу сунца божијег. Ту св он, као њежна биљка у чистом и слободном зраку и под жаркијем зракама сунца слободе, развио. у гранал храст, кога не могаше да оборе ни буре ни олује, ни муње ни громови, ни пожари ни поплаве, катастрофе, какве човјечанство до твојих дана није доживјело!

Велико бјеше то дјело! Но још ве-

туђе ћа, још славнија, нам се чине, 8 И

јесу ова дјела:

Кад је пакао покренуо све своје чиле, да сломи Тебе и малу Србију, рече Ти 1914. народу своме у Нишу, „за ако је дошло доба, да. умремо, умрећемо,.., боље него нечасно живјети,"“ Велике бјеху те ријеча! само велик човјек могао је да их рече. Ал оне су се могле рећи само једном морално великом народу. И заиста, велики сине овот народа, Твој "народ бјеше велик, он Те разумједе, — он прими те ријечи и пође за Тобом у смрт! Још веће Ти бјеше дјело, кад је див Шумадијски на Руднику сломио хорде тевтонске и хунске, и жад Ти перфидни противник из Беча,

т= таи

Ђенерал, војвода ! Лакић Војводић, председник оврувног одбора :Н. Ј

Р. 0. у Андријевице

стави понуде, које бјеху ојајне га Тебе и народ Твој, само да изневериш оввезнике своје, — а Ти га одби, водећи народ свој и у могућу смрт, ал опет само путем части и поштења!

је величина, тога гитантскога Дјела, може да се оцјени тек онда, кад ов погледају неки велики гароди, који су ступили у савезе само зато, да у згодном моменту могу да ианевјере свог савезника, па да се том невјером окористе. Твоја и ТвоTa народа политика не бјеше такова.

Твоја и његова, политика бјеше и оБ-