Pašić : ilustrovani radikalni almanah
=
Страна 12: Алманах ПАШИЋ
овога човека издвајао се овојом тратичношћу; јер докле други полазише своме гробу мислећи једино о своме последњем часу, дотле је овај отац“), таст“) и деда незбринуте унучади“), тледао у мислима око свога већ зарита гроба још две отворене раке у које ће се, одмах за њим, сурвати прорешетана, тела његова сина, јединпа и зета. Ноћ уочи свога погублења, провео је будан. Његов чувар прича, да је сву ноћ пробденисао у молитви и плачу, Плакао је за сином и зетом, који ће за њим и опомињао се ситних унучића, који ће, после поп Ма. ринкова шогублења остати без опа к мајке.
И то га је на последњем часу највише мучило и пекло
Али њему не беше уписано да, само те муке претрпи. Требало је да на дну свога рођеног гроба доживи и један физички бол, па тек онда да склопи за навек очи, можда са уверењем, да је и тај последњи бол са нарочитом (намером њему причињен,
5. новембра изађе пред суд где му изрекоше Смртну Пресуду, а већ сутра дан у његову хапсану ступи офиљир, под чијом се командом имала извршити судска пресуда.
— Време је да полавимо! —
— Дакле, нема помиловања, 2
— За сада нема! — i
— Онда га неће ни бити! — рече
жник — и уздахнувши доладе:
— Бар Добросава, да не дирају!
Поп Милија изађе из своје собипе; наоружани сејмени увеше га међу се
"и осуђеник пође последњој својој
стави. Пред влажном раком, у коју је киша ромињала, поп Милија _ мораде
BOM да отбупи главе својих драгих нријатеља у којима је имао вере. Хтео је њима да помогне у тешкој ситуацији и да се освети крвавом режиму, да би остало главе да свете његову. Честити Стева Бобић причао ми је у своје време са усхићењем о пожртвовању и самоодрицању попа Маринка који је, поред многих других и њему снасао главу.
Неустрашимост пред судом показао је исто тако гледајући на последњем часу смело смрти у очи. Када су га повели на стрељање наишао је на групу ђака међу којима опази сузних очију свога рођака Драгољуба Миленковића, сада инспектора Окружног Аграрног Повереништва у Приштини, па ће му врло присебан рећи:
Не плачи, рођаче, из наших гробова нићи ће Олобода за вас, децу нашу!
5) Добросава Петровића и сада живог трговца и бившег дугогодишњег народног посланика из Бољевца, који је био један од најистакнутијих покретача Тимочке Буне, Осуђен је на смрт, али му је смртна казна замењена двадесетогодишњом робијом. Оли-
стати, да му се пресуда прочита. А када се и то заврши један сејменин приђе, приведе га самртноме копу, извади му из џепа, један убрусић и поче да, му везује очи,
— Почекај мало) — прошалута осуђени.
— Шта ћешг
— Само да још једном погледам у небо! — рече и управи поглед на више,
Небо је било мутно; ни једног зрачка, ни једне шачице небескога. плаветнила да проблесне, Једноставан јесењи облак, пун влаге, превукао се преко неба, а ситна јесења киша, монотоно ромиња и у мутним поточићима кливи у влажну раку. —
— Ниње отпушчајешчи рабај твојего Господи! — прошашута тихо и прекрсти се према истоку.
Сејменин му веза, очи, пет пушака плану и изрешетано тело срова се у гроб. Официр и чиновници приђоше да виде.
То беше страшна, слика!
Из локве крви, која шикљаше из тела, устао поп Милија на једно колено, једном руком одупире се о земљу, па докле се мучи да се усправи на ноге, јечећим гласом валије:
ву смо му донели у првој књизи Алманахв ·
а 30 страни.
Књига П.
— Удрт, брате! Удрт, брате!
Крв је упрљала мантију и седу браду, те са уздигнутом главом и молебним погледом, који је управља горе, отвору гроба, овај нелотучени човек што се из гроба дизаше, онажо
„крвав и страшан личио је више на.
какву гробну сабласт него ли на жива, човека.
— Удри, брате! — простења, из гроба, још једаред. |
Сејменин стаде на ивицу раже, напери цев у теме попово, пушка опали. и невољник, који се мучио да устане, погођен у теме, простре се лицем на. земљу,
Господ је отпустио „раба својего".
Из гроба покуља као магла туст пушчани дим, ашови земље почеше се аручивати на, још топло тело, које се трзало. да неколико минути рака је била заравњена, и над њоме побијено дрвено обележје без икаквога. налписа.
Тажо је започео Месец Омрти.
Са попа Милијом стрељаше тога дана и учитеља, ловичког Миленка. Првуловића и Жику Никодшјевиће трговца из Бољевца.
Драгутињ Ј. Илић.
уп Маринка, два а после њета 2 Великошколска Омладина 1879 О лева на десно: горњи ред: Изко Ивковић, ) Попа два дан О ш Марковић, + Илија Берић, Лука Лазаревић, | Јелесије Марковић; доњи ред:
стрељаног на Краљевица. ту Деца поп Маринкове.
Миленко Жујевим, Стева
јловић, Јаша Големовић и Окица Глушчевић