Pašić : ilustrovani radikalni almanah

Књига П. у Алманах ПАШИЋ Страна 13. НИКОЛА ПАШИЋ НА НАЦИОНАЛНОМ РАДУ

– ПРИПРЕМЕ ЗА АНЕКСИЈУ БОСНЕ И ПАШИЋ У ТОМЕ ВРЕМЕНУ ~

упање Краља Петра Карађор- факат, да Србија, ако жели да буде ром у руди, а раније малб друкчије yesaba на српеки престо половином привлачан центар за своје пороб- Од 1905. већ сам радио пуном пајуна 1903. из основа је изменило и љене сународнике, мора своју уну- ром као главни уредник „Српске утрашњу и спољашњу политику трашњу политику заснивати на на- ечи“ и са пок. Османом А, Ђи-

ије: место политике наслона на челима парламентарне уставности, ем на јединству рба све три Беч, наша спољашња и економска а с поља тражити ослонца на ру- вере: православне, мусдиманске и политика биле су ене у правцу рта - католичке.

Требало је водити борбу против. окупаторске управе, која је про-. тивно мандату Великих Сила, место да угушава немире, угушивала српски народ! А истовремено ваљало је уздизати и усправљати на, ноге наш јадни народ, затрован духом и исцеђена тела.

Колико смо прогоњени на томе | послу, то само наша душа може знати; то је немогуће • забележити. Ми смо ипак радили тако резолутно, да су брзо и маркантно створена дрва. табора: наших пријатеља и наших непријатеља. ОСредине није било, нити је могло бити. Ко није био уз нас јавно н отворено, он је био наш непријатељ. Подвлачим израз: неиријашељ, јер у тренутку нацисналне борбе не може бити речи о политичком противнику. Политичка, уверење ту се не узимају у обзир, па чак ни вера није играла ника-

еманциповања од Беча. Мада је у BOM кабинету иза револуције од“ 99. маја 1908. год. министарством | иностраних дела управљао Њубомир | Каљевић, стари напредњак, ипак је | сама владаочева личност освежава- | ла Српство и под турском и под ау- | стро-угарском управом у нади, да је српска спољашња политика изме-| њена и да настају дани националне | борбе за јединство у слободи. зимај државну управу у сво-

је руке, Народна Радикална Странка, | је још учврстила веру у ту промену јер је она по своме програму заступала политику наслона на Русију а њезини најистакнутији чланови окривљени су чак и преким судом (поводом Ивањ-данског покушаја | убијства над краљевим оцем Мила- | ном Обреновићем 24. јуна 1899. г.) између осталога и као противници двојне монархије и као отворени

Драгомир Н. Јанковић, новинар

ску дипломацију и на војну снагу.

Осигуравањем на тај начин и спољашње и унутрашње политике, Палић је могао да предузима извесне кораке на буђењу националне свести и код нашег народа под Турском и под Аустро-Угарском. И он је то чинио, наравно веома оба_ зриво и снажно. Оно што се под · Обреновићима није смело ни за· мишљати: политичка акција у Боу сни и четничка у Јужној Србији изведене су и живо н силно. У Београду је била атмосфера испуњена националним дахом и по вароши се није говорило о неким обичним, свакидањим пословима, него само се шапатом јављало 0 месту борбе у Јужној Србији или 9 забрањивању и строгом цензуриO OON сању „Отапбине“, „Српске Ријечи“ = Т Сретен Гогић, трговац из Чачка, пред- „Босанско - Херцеговачког Гласни- + Драгиша Ваенћ, адвокат из Чачка, дуго-

седнив општине, народни посланик ка“, о народном покрету у свима годишњи народни посланик

ЈЕ правцима. Све се дало на посао,

поборници свесловенске политике с љубављу идевлиста, испред којих кву улогу; „еко му крв не храни оонцентрисања Словенства око Ру- је усправно и неустрашиво корачао српско срце, гледај, да му је истолије. И оковани пред тим судом и раљ Петар. чиш до задње капи“ — говорио је

_ ласније у својим партијским орга- Лично сам учествовао у томе Петар Кочић, тада већ — добро

шиба, и у опозицији и на власти послу; скромно, час мећу пријате- познат као књижевни редник и Нлинла Пашић је стално подвлачио љима и друговима из Босне с пе- главни уредник „Отаџбине“ у Ба-