Pašić : ilustrovani radikalni almanah
пио у ЕРУ Pin
ам O
Књига 4. _ Алманах ПАШИЋ ii ; Crp ана +.
вечерњи воз и дођем у Београд.жаве и народе, ноји имају све усло-
Имало је наших сигурних канала, да ово доставим Београду, а да не идем лично; али ме та ствар, неочекивана и гломазна, толико беше узбунила, да сам био силно узбу-ђен још после двадесет и више часова путовања и кад сам ушао у канцеларију д-ра ава Опа-
лајковића, тада начелника министар-
ства иностраних дела, 27. октобра 1907. rom. (m. С. К, и замолио га, да упита госп. Пашића: да ли ме може примити: |
Како je госп. Пашић био Скушптини, то М. Спалајковић пође самном, те у соби Председника : е обевестим ебојицу 0 тој наредби бечке владе. у:
је, замишљен, ходао неко лико тренутака по маленој соби старе Скупштинске зграде. Видело се очигледно, да је изненађен овом вешћу — не може се рећи, да је био узбуђен; па ипак, сасвим мирно проговори: j
— Па то њих Немачка баш гура на Балкан. Није им погодан тренутак, није нимало. Али, кад они започињу, ми се морамо бранити, па како Бог да. Правда је на наој страни. То је сигурно, 2 остало видећемо...
После подужег разговора личне природе самном и пошто Спалајковићу потниса извесна званична акта, која овај беше донео собом из канцеларије, госп. Патић ми поручи да не одем, док му се поново не јавим, а ја сам баш то н желео: да бих се оријентирао у овој ново створеној ситуацији, која из основа мења положај Босне н Херцеговине не само државно-правни, Hero WH међународно-правни.
Истог дана по ручку разговарао сам с Јаковом Чорбићем, врло виђеним народним послаником за
округ чачански и по његовим ре-
чима могло се јасно закључивати, да је Пашића изненадила вест 0 аустро-угарској намери, да изврши
присаједињење Босне и Херцего-.
вине двојној монархији. А о томе сам се и сам уверио још у истом тренутку, кад нас госп. Пашић сустиже и позва к себи у Министарство Иностраних Послова.
— У већем д европске дипломације подозревају у Немачку и њезину експанзију на Исток, а она необазриво даје доказе против себе и као навлаш изазива свет на одбрану, говораше нам Пашић забринуто, као да о нечем другом мисли, а гледа у нас двојицу, с којима наставља разговор, дотле вођен у самом себи. — „И право је, што им се тако догађа, јер ова њихова колонизаторска политика руши др-
ве, да се самостално и правилно развијају на своме огњишту, у потпуно слободоумном правцу, који се забрањује и самим Немцима у немачкој царевини, а већ подјармљени народи не смеју ни да помишљају на какве народне, слободоумне институције. Угушују они све и понемчавају свуда, а то мора да изазива народе на отпор, сасвим природно... — Говорили су ми, да се муслиMagi Срби приближују на зајед-
у нички рад с вама; треба да насто-
јавате на томе, да то чине и Срби католичке вере; они би требало да то чине пре него мухамеданци, јер су просвећенији од њих. Улазите међу њих обазриво — сви смо ми један народ, треба да имамо и један заједнички програм рада. да политичко удруживање синова једнога народа не треба вера да буде сметња. Просто треба поштовати свачију вероисповест, па ће се братство учврстити и ако су три вере по среди. Нарочито међу школованом омладином треба то ширити, јер ће се скорим указати потреба да будемо један исти народ и пред странцима и пред самима собом. Кајаће се сваки, ко не буде овако
поступао и ко не увиди, где му је
брат а где непријатељ. -
— Можеш уверити сваког нашег пријатеља тамо у Босни и Херцеговини, да им окупаторске власти не могу бити искрено, пријатељски наклоњене, па ма какве повластице чиниле појединцима; док у нама они треба да гледају браћу рођену. Србија стално мисли на њихове велике невоље и сматра их потпуно као своје сопствене... Ти се пази добро; никако не смеш губити из вида, да си Србин, родом из Србије, јер ће они, нарочито сад најстрожије мотрити на нас, да би у нашим поступцима налазили изговор за ово, што они већ извршују, — рече ми госп. Пашић, поздрављајући се с нама двојицом. — Твој рукопис не треба да се нађе у њиховој руци; пази и на друштво, у коме се крећеш. Знаш, није то као овде код нас у Србији, где је слобода збора и договора, и где ти знаш какав је ко; тамо има много људи, сумњивих са наше тачке гледишта, као што сте ви њима сумњиви св њиховог гледишта. i
Како на први поглед изгледа свака истинска мудрост неуглађена, обична, сваком приступачна мисао, и кад је човек слуша, олако је прима. Међутим, у овим његовим речима изговореним без имало углађености, садржан је читав систем у посматрању политичких односа
у Босни и Херцеговини тога времена, кад их је у истини било врла мало званих и одабраних, који су куражно и отворено посматрали ствари „с наше тачке гледишта“, док их је био врло велики број чак и међу нашима, који су бојажљиво гледали на догађаје а из њихових радњи видело се, да су склони „њиховој тачки гледишта“, — како је то госи, Пашић класично формулисао и подвојио. -
Сва акција у нашој босанеко-херцеговачкој јавности у то доба: Кочићева преко „Отаџбине“, Ринде Радуловића преко мостарског „Народа“, Османа Ђикића преко „Босвнско-Херцеговачког Гласника“ и „Мусавата“ и моја преко „Српске Ријечи“.— с нашим друговима и пријатељима — била је упућена у главном на ту страну, да повећамо онај мален број људи, који посматрају ствари, догађаје и прилике, „с наше тачке гледишта“ и да се бар наши људи не извргавају у оне, који су на супротној, непријетељској страни.
Моћ предвиђања, догађаја, несумњива моћ коју је Никола Џашић поседовао кроз читав свој дугогодишњи, политички живот и рад, — видно се манифестовала и овом прнликом. Дочекали смо и уверили смо се, да су сва ова његова предвиђања дословно испуњена: Немачка је гурала Аустро-Угарску на Балкан у невреме и на голему несрећу обеју царевина. Никола Пашић и његов следбеник на положају Министра иностраних послова Д-р. Милован Ђ. Миловановић паметно су искористили ону годину дана од наредбе за ипрему до проглашења анексије Босне тако, да је Европа прешла била с резигнацијом преко тога акта у нутку објаве, али је после шест година ропа ефикасно показала своје расположење и према АустроУгарској и према народима, који су под њеном управом били. ·
Драг. Н. Јанковић
/
Cana MapuoBH|, eONHOM MB Jbyabaxa, бивши народни посланик