Pašić : ilustrovani radikalni almanah

И а и

. и

ФОнако исто као што су Hound Е

Крајина, Карађорђев Устанак, Хаџи Проданова Буна и Милошев Таков-

ски Уставак зачетак нашег Ослобо-.

ђења, од туђега. јарма, исто је тако појава Народне Радикалне Странке од пресудве важности по наше унутрашње Слободе. Тек овај значајни покрет донео је народу праву и пуну, истинску Олободу.

Зна се да је семе Радикаливма у Орбији посејао светла, помена „сејач

идеја“ Светозар Марковић Његов

први ученик и друг Никола Пашић сигурно је онај, који је највише номогао, да из тога семена израсте огромно стабло и који је највише допринео, да то горостасно стабло 'уро-

ди тако дивним и толико обилним

плодом Камен темељац Радикалној Странци ударио је у својој раној млалости Пашић. Он ју је градио даље. И под седе власи, на заранку свога толико плодна живота, Пашић ју је-подигао на више но завидну висину.

Од зачетка њена па до врхунца моћи странку умно води и кроз очајно тешке перипетије доводи до коначне победе и у унутрашњој и у спољној политици и постиже успех каквим се може похвалити мало који политичар у свету. Он један примити-

ван, али врло разборит и природом |

обдарен народ, диже и освешћује да само неколико деценија после претешких и пуних жртава борбе за ослобођење од дахија, са истим таквим одушевљењем ступи у борбу противу домаће олитархије, која је један честити, свој рођени народ, 38држала у положају политички бесправне раје. Први наши школовани људи, пуни љубави за свој народ и пуни похвалне жеље да помогну, по дужности, да им се народ културно подигне и политички постане важан чинилац, који ће својом судбином руководити, чинили су похвале вредне напоре. Но без довољно енергије и са недовољно истрајности. Охватљиво кад се зна, да се ваљало упуштати у неравну борбу са тада снажном династијашком кликом, која није хтела ни чути за народна права, јер је у томе видела крњење своје свемоћи, Тек коло омладинаца, које је зачетак Радикалне (Странке, на челу са Пашићем, од почетка до данас, ступа смело и отворенб у не-

равну борбу . Тешке жртве пратиле:

су ту борбу, али се није дуто чекало

_Алманах ПАШИЋ

| О аог замашајја. по државу. арт словенских политичара

шила jež за Пил а твр-

докорног Краља OR Joj и његову насилничку политику унутри и ненародну спољну. Сломљен борбом са својим народом Краљ Милан даје слободоумни Устав од 1888. и самим тим себе приморава на капитулацију пред народом — абдикацију.

A када окупо искуство оца ништа не научи сина радикали опет настављају борбу сада за очување тешко већ стечених народних права. И зло

рађења, донесе суђење. Горачић и

друге скупоцене народне жртве до-

Душан Мил. Шијачки, новинар

неше 29, Мај. Доласком на престо најидеалнијег народног владаоца, који је свесрдно пригрлио сарадњу Радикалне Отранке, странка, показује своју огромну позитивну снагу и државотворну моћ. Испунивши тако до краја први део свога програма: „Унутра народно благостање ц слободу“, све под мудрим вођством Џашића, странка моћно помогнута, од увибавног и родољубивог Краља за сва времена Великог Петра баца се свом снагом на остварење другог дела. свога програма: „а споља државну независност ч ослобођење и уједињење « осталих делова Српства“. Сви смо сведоци успеха у томе правцу па, је

1 а пору

Страна 17. _

qa У стању. ЗЕТУ ШАР, ; проводити основе од толико TU. (| H ADO У NJ

Министаре

Пе

Hi "а пе ба АНИ Према шно о томе дуљити разговор. Веен 'лики успех откупљен

је страшним жртвама, али је народ припремљен на то и отуд и они најтеже погођени, којима, је семе затрвено, када се осврну на плодове својих жртава с поносом веле „просте нека су моје жртве!" Од почетка, као Творац Радикалне Странке Џашић је увек странку знао водити и смело корачајући напред он је увек знао шта хоће и био је увек свестан. онога што се може. Присуство духа га никад није остављало и он никад није долазио у искушење. У најтежим, најтрагичнијим данима нашег народа, када смо ходили Албанским беспућем он је

| био најхладнокрвнији и ако је мало

било оних, који га нису том приликом хулили због његове одлучности, да се у борби иде до краја, до победе, коју је он својим сигурним прозирањем у будућност и својом познатом проницљивом далековидношћу сигурно предосећао.

Он је ишао са силном вером у сна- | гу народа, који гњеван протествује, али дужност врши, који се очајно тешко раставља са родном грудом, али је оставља и иде у неизвесност, да 0чува образ пред савезницима, јер је Пашић за утеху духом посусталим имао само једну утеху, једну наду, мало је речено наду но чврсту веру: У добром смо друштву. И подоружјем већ уморени један народ у тој вери напустио је породицу, дом и домовину и пошао за својим дужностима. Велика је заслуга Радикалне Странке што се она борила за народна права, али још већа што је у исто време народ упозоравала и на лужности, које из тих права. проистичу. Тако се може објаснити да је народ, сељачки народ, одушевљен успесима у унутрашњој политици, сав се вољно жртвовао за остварење својих вековних националних идеала.

У томе је она огромна разлика између стваралачка рада Николе Пашића, и Радикалне Странке и рушилачка роварења Степана Радића и његове ХРСС. Окроз је погрешно мишљење да је радикална. странка, икад била рушилачка, Радикална СОтранка никад није била антидинастична. Чак ни 1883. радикали, када су били изазвани и принуђени, да се лате оружја нису били противу једног и ако рђавог носиоца круне но против једног система, који је био неподно-