Pašić : ilustrovani radikalni almanah

ПА у НИ ИМ

РИЧИ"

ЧЕ, “о: -

-

Књига 1. Алманах ПАШИЋ Страна 29.

дурисан, Милан је мислио да је дошао моменат да се курталише за навек мрског му, јер опасног противника, али му то није ни овога пута пошло за руком. Милан је хтео по сваку цену да Пашић буде осуђен на емрт и ако је свакоме до очигледности било јасно, да је он у овој ствари потпуно невин, Миланове планове овога пута је помрсила Русија.

властодршцима, своју солидарност са својим вођама и њиховим радом. Похитали су, напустили своје послове, изложили се трошку и што је још горе прогонима власти, само да покажу да је Радикална Странка Народ, који не допушта, да се без њега и против њега, влада, Ова манифестација, од које су озбиљно задрхтали виастодршци, дело је енергије Николе Пашића, који је митингу по једногласној одлуци, и председавао. Када, је Краљ Александар „даровао“ нови Устав од 1901. са устансBOM Сената, Пашић је на првим изборима 1901. изабран за сенатора, на коме је положају остао кратко време, пошто је Краљ Александар тај

свој Устав сам суспендовао марта.

1903., да би само могао да смени радикале са места, која су по Уставу некретна. -

(С једне стране несрећна самовољна унутрашња политика, с друге брука са измишљеним порођајем Краљице Драге даде подстрека једној групи младих родољубивих официра, да радикално пречисте са неодрживим стањем, Резултат тога је

"крвави 29. Мај 1903.

Снага, Радикалне Странке сада до-

Јован Ћирковић, стари национални радник. Јази У могућност да покаже своју

вођа Срба под Турском, по ослобођењу

стално народни посланик

Руска. влада. интервенисала, је у овој ствари преко Немачке, а ова преко Аустрије, да Пашићу ништа несме бити. Благодарећи тој интервенцији Пашић је од Преког Суда осуђен само пет година. затвора, па и од тога одмах помилован с тим, да мора. одмах ићи у „добровољно“ изгнанство у иностранство. Тако је Пашић морао опет у емиграцију у којој је остао све док Краљ Милан није дефинитивно оставио Орбију. да. се више ни мртав у њу не врати. · Пропустили смо напред поменути један колосалан успех Пашића и радикала ва време ове реакције. То је “била, можда, најлепша, манифестација снате Радикалне Отранке у народу. Манифестација у толико значајнија што је изведена под реакцијом, која је немилосрдно прогонила и само име радикал. Био је то велики Радикални Митинг одржан 28. јула. 1896. Митинт је био сјајан протест Народа против неуставног владања. Одржан је на Топчидерском Брду, јер пије било у Београду другог места, на. коме би се могао одржати такав монстр-митинт, како су га назвали сами политички протизници. Преко четрдесет хиљада. бирача, похрлило је на позив Пашића, из пелс земље, из најудаљенијих крајева, да покажу

~“

несумњиву вредност, И памет Николе Пашића Одмах је повраћен, с малим изменама „Устав од 1888. у тиме укинут и Сенат, као ненародна установа. i

Године 1904. Џашић стула у кабинет Саве Грујића, као министар спољних послова. У 1906. образује владу у којој је имао два. портфеља: спољне послове и грађевине. Када, се

за време анексионе кризе образовао коглициони кабинет Пашић је у ње– му задржао свој дотадашњи порт-

фељ грађевина. Када, већ спомињемо Пашића као члана владе као стручњака у свом

фату, да напоменемо данас већ мало

познати факт, да је Пашић и као зналад своје струке био један од најбољи у својој генерацији и да је своју струку волео можда више нон саму политику, све док Та крупни дотађаји не одвојите од посла, 38) који се са пуно љубави стручно спремао. Противници, којима су били зазорни његови успеси, у своје време покушавали су да руше његов велики ауторитет износећи изми-

шљотине о његовој стручној спреми.

Као m све друго што су противу њега, износили и то је била само обил-

на пакост. Као стручњак он је 0-

правдао добар глас одмах чим се повратио са школоваља. Као пнзжињер министарства грађевина он је израдио нацрт трасе прве железни-

чке пруге у Орбији, А као стручњак он се показао п достојан поверења. на пословима у Крушевцу и Пожаревцу, где је у младости био стоптински инжињер. Шта више Џашић је имао амбиција да. буде професор, мислим путева и мостова, па, техничком факултету тадошње Велике Школе, на шта је имао и законског права по одличчој школској сведојби и врло солилком стручном знаљу. Тражећи катедру он је чак био гстов да умери своју политичку атресивност, али јер се није хтео дефинитивно одрећи овог политичког мишљења, нити одрећи дотадашњег, великим успесима праћеног политичког рада, био је одбијен. Насилничке владе, против којих се он борио, нису свом опасном противнику, без обзира на његове ванредне квалификације, хтеле дати тако угледан положај. Страховали су, да би тиме још више допринели његовом већ тако великом угледу, а као опасном противнику нису хтеле његов престиж појачавати. Бацивши се после сав само и једино на политику, која, га је потпуно апсорбовала, није стигас више, да се бави својим стручним

–_ Марко Комненсвић, вођа бокељских Срба а народни посланик

стварима. Ипак је као министар грађевина, у више наврата, показао ретку стручну спрему и велико занимање за, послове у којима, је био како се каже „печен и који су били идеал његове младости.

Темељну стручну опрему, он се показао темељан у сваком послу кога. се латио, документовао је и на. положају председника општине престо-