Pašić : ilustrovani radikalni almanah

Страна 34. Е 5

Алманах ПАТТИЋ

СЕЋАЊЕ НА ЕМИГРАНТСКЕ ДАНЕ

— ПРЕЛАЗАК ГРАНИЦЕ 1885 — БУГАРСКО ГОСТОПРИМСТВО — ЈАША ТОМИЋ И СРПСКА ЕМИГРАЦИЈА

ВОН ПИТАЊА Књига П.

У БУГАРСКОЈ — ПАШИЋЕВ ДОЛАЗАК — СВЕ ЈЕ СВРШЕНО! — ЈАШИНО ПЕВАЊЕ О БУНИ — ЕМИГРАНТИ О ЈАШИ — |

Последњег дана октобра месеца 1883. године, освануо сам на граници. У тимочкој долини ноћас је ромињала јесења киша, а на граничвим висовима, појавио се јутрос први снег. Пешачећи целу ноћ, прешао сам границу без тешкоћа и једном козјом стазом спустио сениз планину најближем бутарском селу Ражо-

вици. Упућиван од сељана, на које ·

сам наилазио, доспео сам опттинској судници, која је у исто време била, и сеоска, крчма. Ту сам застао председвика, с његовим бировом, представио св и у кратко рекао, зашто сам прешао границу без пасопта,

Председник ме је саслушао и стао ме храбрити:

— Недејте страхувалте, у нас владеје конституција“)

А затим о приступио испитивању мога имовнота стања:

— Пари имате лиг

Џокажем свој новчаник у коме је било четири дуката у злату, што сам позајмио од ређажа, који ме је допратио до границе и четири динара сребра, затим џепши револвер и китобрад, који ми је тако добро послужио у одбрани од чобанских паса. __—_А, такви хора не идат сас малко пари") | Ž

И приступио је претресу уз припомоћ бирова. -

Пошто су ме претресли до нага. задовољили су се да поделе са мном

златну монету и да ме затим обаве-

сте, шта даље предстоји,

— Одморите се малечко, а. подир шле ви поважлам в Кула до околиски началник>)

Неиспаван, уморан и изнемогао после догађаја последњих дана пружио сам се по једној узаној клупици сеоске направе, која. је представљала намештај суднице п заспао мртвим сном, који у осталом, није могао дуже трајати, јер је ревносни председник желео, да се час пре опрости незгоднога. госта.

Пробудили су ме. Један наоружан сељак стајао је пристојно у судници и чекао. Председник ми је сбјаснио, да, је то мој спроводник и пружио му отворено писмо за, срескога. начелника у Кули, а мени одлучно рече:

i) He > лашите се, код нас влада Устав.

2) А, такви људи ве путују с мало новада. 3) Одморита се мало па ћу вас после атровести среском нечелннку у Кулу.

— Вставај да отивалте.“)

Џред судницом мој спроводник се прихвати свога коња, а за мене не беше приправљено никакво саобраћајно средство; јасно је било да треба пешалити.

Аца 8. Станојавић, дугогодашњи председинЕ Народне Скупштине. уз Пашића најугледнији радикални првак

(осетио сам све незгоде од овако спремљенога. спровода, па се обратих председнику:

— Зар не бисте могли наћи и мени једнога коња; платићу кирију колико је право...

— Това. неште може да биде, у нас је ред и конституција.)

Али ја сам уморан, а пут до Куле далек; ја. не могу, да издржим пешачење поред коњаника; и осим тога, то се неће противити вашој конституцији. — -

— Да млчиш!“)

Ућутах после овако љубазног и убедљивог одговора, 8 још љубазнији спроводник изгура. ме испред себе и тако кренусмо: ја пешке напред. а, он на коњу позади.

Овакав је ред остао непромењен по саме Куле и није ми једном само тога дана. падала ружна. мисао и могућа претпоставка, да мој спровод-

4) Устанљ да идете. 5) То не може бити код нас је ред ч Устав. - ву Да ћутиш.

ник може однети околиском '"началнику кметово писмо без мене -— у славу конституције,

Касно у вече, било је прошло девет часова, стигли смо у Кулу. Околиски началник био је љубазан, да ми дозволи да проведем ноћ у једној крчми. Нешто касније дотао је био и окружни управитељ, мој познаник. из Србије. Но ја сам о томе тек сутра дан сазнао м с њим се видео. |

Како сам дошао у крчму, пао сам уморан на, један општи кревет застра. асуром и заспао. Тек ме је био ухва тио сан осетио сам, да ме неко дрма и буди, но мени није било лако да се пробудим. Кад отворих очи с изненађењем видех поред себе Николу Пашића, Јашу Томића и Владу Милојевиђа, уредника, „осе“.

Сви у путничкој опреми, Јаша. је нарочито падао у очи. На глави му велика, јагњећа шубара, сако-калут одговарао је блузи, о појасу револвер, на ногама високе чивме.

Шта јег Је ли свршеног — пита. Палтић.

— Јесте, све је свршено; покрет је упитан.

И испричах

неке појединости O

" томе.

— Можда ће се моћи прикупити неште људи у вашем крају, па да наставимог —- пита, Јата.

— Не верујем; сад је управ најмање изгледа, за, то.

— А ако бисмо ми прешли границу и појавили се у народу:

— Ни у том случају.

Сањиву и уморном није ми било до

дужег разговора и објашњавања. једва сам могао рећи то неколико речи; па се окренух на другу страну да. продужим спавање. _ Сутра дан рано Јаша и Влада. онако опремљени отишли су на. Вршку Чуку где се налазила. погранична. царинска власт бугарска, одатле су неопажени прешли на нашу страну, о сматрали положаје. које је дан раније држала наша стајаћа војска. пропитивали очевидце догађаја. и раа бирали о моменталној ситуацији, па се у вече вратили у Кулу.

Јаша. је у то доба био у редакцији „Оамоуправе“. Писао је живе и ватрене чланке и није један од тих чланака. притисиван Пери Тодоровићу. Кад су чланови Главнога Одбора у последњем часу одлучили, да, се у клоне из Београда и да иду у народ. Јалта је изабрао друштво Палтићево