Pašić : ilustrovani radikalni almanah
Страна. 36.
мунији тако исто. Најзад како така нашла се штампарија и песма из Oбазривости дата у препису, Да се штампа. Кад је свршено штампање, слагач, који је тај посао радио (неки Кнез Милојковић) пријавио је ствар полицији, која је спис конфисковала, и како смо чули одпратила у Београд.
Оригинал песме је остао, па је пропао приликом екстернирања, емиграције из Бугарске.
Тако је завршена историја ове Јашине песме, којој није било суђено да. допре, где је била намењена.
Јаша је затим напустио Земун и прешао у Нови Сад, да се више посвети пословима. Војводине. Међутим то му није ни мало сметало, да продужи везе с емиграцијом. И он их је
Алманах ПАШИЋ
—=
одржавао све до повратка. Џашићева у Србију.
Као у сваком послу који је радио, тако је и у овоме био неуморан и до краја предан ствари емиграције и радикалне странке.
Писао је у многим српским и неким страним листовима о покрету у Источној Орбији и обавештавао Птиру европску јавност о њему. Нова Слободна Преса бечка, стајала му је за прво време на расположењу као редовном дописнику и он је ту објективно и опширно приказивао тај покрет, она је најпре примала без резерве написе о томе, а после му је, по свој прилици на. захтев из Београда, одказала гостопримство и сарађивање на листу.
А. М. Станојевић.
ТИМОЧКА БУНА
— ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ ЗНАМЕНИТОГ НАРОДНОГ ПОКРЕТА У ИСТОЧНОЈ СРБИЈИ 1883, —– СЕЋАЊЕ ЈЕДНОГ НА СМРТ ОСУЂЕНОГ
УЧЕСНИКА
_ (Октобра 1883. било је врло бурно политичко стање у земљи. Краљ Милан са напредњацима и наштредњачком владом свим силама је био прегао да радикалну странку уништи И ако је био свестан тешкоће тога, јер је Радикална Странка тада предста“ вљала готово цео народ. Говорио је . да ће у чизмама газити по радикалској крви на Теразијама. Напредњачка је влада. са својом полицијом на све стране гањала, апсила, тукла ирваке радикалне по пелој земљи. А да би у томе имала што више успеха установили су нарочиту војску, коју су назвали „чувари јавне безбедности Народ их је назвао „сејмени“. јер је та напредњачка, војака. вршила оно исто што су вршили сејмени под Турцима, Сејмени су ишли од олштине до ошштине, од села до села и тде су дошли, призивали су 0оДмах оне грађане, учитеље, пред“ седнике општина, за које су знали да су радикали, те су их тукли, премлаћивали им тако ис пребијане остављали, а они ишли даље, где су исто чинили. Полиција. је радикалним првацима стварала кривице и по испитаним лажним, удетевим сведоцима ове стављала у затвор. Тако су радили сејмени и нолиција, а напредњачка. влада је опет прегла свим силама да у народ баци ватру и народ на ма који начин изазове на, буну.
Како је у то време источни крај Србије био најрадикалнији, тако да
ПОБУНЕ. —
одатле напредњаци нису имали сво-
је посланике, па не само то но ни посланичке кандидате нису могли имати, то су на овај крај нарочито кивни били и решили да изазову буну по сваку цену.
Прота Веља Антонијевић, председник Духовног Суда у пеазији, на смрт осуђен од Преког Суда 1883.
Да би свој план извели прво су источну Орбију послали старог и препреденог полицајца и вишегодишњег председника министарства Чича Николу Христића. Он је обтпао сва, важна. места у помечутоме крају. Кад је дошао у Зајечар наредио је,
У
Књига IH.
да се окружне апсане полицијске Oграде тврдим зидом, што је одмах и учињено. Из Зајечара је дошао у Књажевац, где се највише задржавао и са радикалним првацима, непрестано био у додиру. Он их је сам Пт и њима, одлазло. Али, од свипрвака. највише се задржавао у дућану Љубе оеновика. ЛОННијЕ та Краљевици стрељаног. Из Књажевца је отишао у Соко Бању, одатле у Алексинац и друга места. Његово путовање трајало је око месец дана, Кад се вратио у Београд влада напредњалчка, предузела. је свој рад. Наредила, је да се одузме оружје од народних војника. Одређепе су комиси-_ је за скупљање оружја, од којих је једна. дошла. у срез бољевачки, а. друга у срез ооко-бањоски. Обе су имале задатак да изазову у народу незадовољство што му се одузима оругје, 8 поред овога и на буну. Чланови и једне и друге комисије говорили су народу: „е сад кад ги предао пушку можеш припасати кедељу . Док су једни овако говорили други су сеумешали међу народ и наговарали да не предају своје пушке Уз све то су били према народу врло груби, насртљиви, најбезобразније псовали па т шамарали. = Ово народ није могао да отрпи и ако је био вољан да преда оружје. Сви договорно нападну и отму већ предато оружје и откажу лослушност и комисијама и полицијским
"властима. Ово се једва дочекало и
влада одмах по извештају полиције, прогласи ванредно стање за побуњена, места. |
Ја, сам у то време био учитељ у селу Валевцу, срез заглавски, округ књажевачки, где нисам сваки дан могао добијати новине те сам био у
великом нестрпљењу. Баш у очи Ми-
тровдана пође један ваљан и угледан домаћин и радикалац из Валевца 23 Књажевац, Видојко Аџија, и ј9: та. в8молим, да ми донесе из Књажевца новине. | |
С нестрпљењем сам очекивао његов повратак, Он сеу подне већ
„ враћа.
— Камо новине чика. Видојког
—- Зле ти новине учитељу! Нема новине. Зло је гелико!
— Како, море. шта, је. казуј!
— Па проглашено за налш п алексиначки округ Банредло стање. У срезу бољевачком 1 соко-бањском народ није хтео прелати оружје. 0тказао послушност и дигли пуну. Бољевчани ај O UMU а Сокобањци у Клисури ставили се у бојни поредак п чекају војску да. се бију,
Ни часа нисам часио већ бе сместа сам кренем у Књажевац да се