Pašić : ilustrovani radikalni almanah
=
ROM се престовицом, над Београдом
ЛИЧНОСТ И ПОЛИТИКА НИКОЛЕ П. ПАШИЋА
Алманах ПАЈИЋ i
— У СВЕТЛОСТИ КРИТИКЕ ЈЕДНОГ ОБЈЕКТИВНОГ НЕМАЧКОГ ПУБЛИЦИСТЕ. – ЧВРСТА ВОЉА, ОШТАР СМИСАО и БИСТРА ПАМЕТ У ВОЂЕЊУ ДРЖАВНЕ ПОЛИТИКЕ. — ЧОВЕК ЗА ЧИЈУ ЈЕ ДЕЛАТНОСТ
БИЛА ВЕЗАНА СУДБИ
Чувени немачки публициста и бивши сопијаистички посланик у“
Рајхстагу, Херман Вендел, који је у ·
кобним данима 1914. Године тмао толико грађанске смелости да. у сред избезумљене Немачке јавно и смело касе да. је рат против Орбије злочин и насиље, написао је пре кратког времена, о наппем уваженом великану на уводном месту у угледном чешком листу „Ргакег Ргеззе једав врла
леп чанзк из кога преносимо неке
"ЊЕНЕ ИСТОРИЈЕ, ~
буртке мовархије и да ће дотерати срећни брод Орба, Хрвата и Оловенаца у луку народног јединства. Па ипак су тумачи људске судбине и историје народа покушали после Папгићевих баснословних успеха да вежу оба, периода његова живота. и. да објасне његосу политичку каријеру као низ бакунинских конспирадија. У томе има толико истине колико је мисао југословенског јединства _крштена револуционарном ватром. Од
паун а
ремек
а АМА O NKiiaeı ПА
Нинела П. Пашић
пасусе. да наш народ види како о
валиком старцу мисли један непри- | страстан новинар и ако Немад.
„Када је млади Никола Пашић, студент инжењерије на, циришкој лолетехници, седео уз Бакуњина, и ка38 је из његових уста, добио похвалу: „Ево рођеног револуционара, — у то: време Сила је Орбија, не простирући се ни до Ниша, мала земља, о0манлијска вазална држава. а над ње-
још вила застава са полумесецом. Турска, простарући се у то време па три континента, изгледала је поред ње као колос од државе, а Аустро Угарска, ојачана уговором од 1867, год, стајела је, задајући респект, кад велика сила међу великим силама, Ко би се тада усудио да прорекне, ла ће тај младић, реролуци MC, 20
сле четири деценија, као ник Орбије доживети
у У Пеманлија из Европе и је
=
_ торијалне концесије,
ври рта < : NO {GA а шро. aca ci у Жар
НА ОВЕ ДРЖАВЕ У НАЈВАЖНИЈИМ МОМЕНТИМА.
овога друга Оветовара Марковића, 0душевљенот апостола социјализма, и радикализма код Орба, научио је млади Пашић да циљ праве политике будућности мора да будс демократија и самоуправа унутра, а у
спољној политици отварање српоко-
бугарског савеза. као први корак савезу балканских народа, а онда уни-
шттење османлијске и хабебуршке си-
ле. Та наука, је остала. 5> њега компас, и његово дело је било револуционарно, на чијим је темељима уклесано његово име, и у великом истоРијском значењу: нису само раширење државне границе и замењена, обележја властодржада, него је распадом аустро-угарског и турског феудализма, дошло и ослобођење сељажа и темељно преображење друштвених
| класа у корист широких слојева. У
пркос карактеристике средине из које је изашао, пола столећа, је напредовала демократија, његово главне политичко обележје. с „У свима личним и политичким бурама које су прохујале изнад њетове главе, умео је он да сачува „еква
мене". Када. је претио неизбежни не-
споразум са. Бугарима. год. 1913., када, је 1914. пред њим на писаћем столу претећи стајао Бертхолдов ултиматум, када је 1915. Антанта наваљивала. да се Бугарској учине терикада је 1916. пред њим стајала готово разбијена снага српског народа. сви ти тешки
ТЕЛА
и АРеа и прса о
ua Ra 7 — (7 Рт
Јуначин бокељеки ускоци, честита Хбрцегоновљани, учесвици у херцеговачком устанку
1875, са својем нарогним пселаваком Мирком Комненовићем.
| | |
) ну
ze e ii iii
E LO