Pašić : ilustrovani radikalni almanah

Му, |

Страна 56. Алманах ПАШИЋ | Књига Л.

ПРОГОНИ РАДИКАЛА ЗБОГ ИВАЊДАНСКОГ ATEHTATA

~ ЈЕДАН УГЛЕДАН НАПРЕДЊАК О ТЕШКИМ МУКАМА НА КОЈЕ ЈЕ НАПРЕДЊАЧКА ВЛАДА СТ АВИЛА НАЈУГЛЕДНИЈЕ ПРВАКЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ НИ КРИВЕ НИ ДУЖНЕ. –

Првоборци радикализма у Србији већ су велика реткост и могли би се можда на прсте избројати. И они што су из њихових руку примили заставу све су ређи, а новом нараштају коме нису познате старе борбе и који незнају каквих је љутих мука плод Радикална Странка никад није довољно наглашавати муке њихових отаца око стварања, тога великог народног дела, Многима је та мучна прошлост чак потпуно непозната, а, треба, је знати, да се може опенити велики значај наше странке и да се може одати дужно поштовање оним честитим борцима и мученицима, чијим личним жртвама тако много дугујемо за данашње наше политичке слободе, а кроз њих и за наше народно Уједињење. Доба, мучног стварања и јачања наше

"странке треба да знамо, ваља, да, це-

нимо и поштујемо и њихова прегнућа и њихове жртве треба увек. да су.

нам пред очима као најлепши при-

мер како за свој народ ваља радити и његовом добру своју личност запоставити, као што су то чинили самосвесно и са пуним самоодрицањем први радикални борци,

Од радикалних првака поводом намештеног Ивањданског атентата, изведени су оковани пред Преки Суд 1898. Никола. П. Пашић, Апа Отанојевић, Коста Таушановић, Отојан М, Протић, Љуба, Живковић, прота, Милан Ђурић, Ранко Тајсић, Бока Стојковић и Иван Павићевић, поред

Др. Миленка, Веснића, Др. Боже Марковића, Др. Милана Марковића, Добре Ружића, Милована. Б. Миловановића, проте Милоја Барјактаровића, проф. Мила Павловића и мнотих других,

Да, би изнели праву слику мучења првих људи у томруцима београдске главне полиције што верније, а у исто време што веродостојније, послужићемо се описом тих тешких дана из пера једног врло угледног напредњака, проте Алексе Илића, познатог црквеног писца и великог народног добротвора, који је имао несрећу, да и он буде ухашцен од својих напредњака заједно са радикалима. О томе честити прота Алекса, прича овако:

„Око два сахата по поноћи пробуди ме страшна лупа, истрчим из кревета како сам лежао и запитам: Ко то лупаг! Отварај, полиција. Одшкринем завесу на, прозору и видим комесара топчидерске полиције са шест жандарма наоружаних до зуба. Жандарми су непрекидно лупа. ли са кундацима на, врата и кад им ја рекох: „не разваљујте ми врата, сад ћу ја отворити, они престаше лупати, запитам комесара шта хоће од мене. Он ми одговори: „Овога. часа добио сам наредбу телефоном од Бадемлића, да вас стражарно спроведем у управу.

Кад сам дошао у управу предаду ме дежурном члану и он позва ап-

Резервни артилериски мајор Нарло Бадер, на солунском фронту, подлегао ратним напорима.

санџију Дојчина, једну одвратну крвопију арнаутску, верно оружје Бадемлићево, и без икаквог испита преда ме њему. И овај ме стрпа у једну тамничку избу, у којој ништа не би сем голог патоса пуног гада сважојаког,

Стао сам на сред ове избе, убијен и скрушен. Шта, је ово са мном и откуд ја. овде, Тај ми се. несрећан дан учинио читава вечност. Кад је било око 7 часова, отворише се тамничка, врата и Дојчин ми довикну: „хајде напред!" На моје питање куд ме води, он ми набусито одговори: „Код поп Здравка.“ Кад чух да је и поп Здравко Пауновић ту, мене обузе нека, радост, што ћу са њим у друштву бити.

Кад сам ушао унутра, поп Здравко ми приђе, пружи ми руку, поздрави се са мном и рече: „Јеси ли ти то, прото, пили ме очи варају. „Као што видиш", одговорих му, „ја сам“.

Поп Здравко ми рече да је био на.

благодарењу; ја га упитах како благодарење, кад данас ни службе нема и он ми рече да је синоћ око 6 сати, пуцано на краља Милана, те за срећно спасење његовог живота, 38хвалисмо Богу и чим сам из цркве са благодарења дошао у свој стан, политија ме већ чекала и одмах ме стрпаше у кола, и ево ме с тобом овде.

„Хвала, Богу, те си успео барем, да се помолиш за. срећно спасења Милана, пре него су те ухапсили“, рекох му у шали,

Кад сам ово чуо, онда ми је било јасно, јер до тога часа нисам ни

| знао за атентат, по што сам живео у | винограду.

Осим радикала нико није био У

| хапшен од напредњака и либе

сем мене, доцније су ухапсили ка Анђелића, подринског начелника, кога нису пустили да изађе жив

' из затвора.

Пошто је већ ноћ наступила ста-

| немо се договарати како ћемо прено! ћити и отпочинути. И овде није ни-

шта било сем голог патоса. Ја. сам

| био тако уморан п изнурен од ових

душевних мука, да сам се једва држао на ногама. Овучемо лаку летњу

| хаљину, те доле простремо. О ногу

скинемо ципеле, окренемо ђонове с поља и вежемо марамом да нам као

| јастук под главом послужи, а другу | хаљину употребимо као покривач.

Најзад смо полегали на го патос, и ма да. је сав гад, кога је апсана пре-