Pašić : ilustrovani radikalni almanah

Страна 58.

ли он је викао као помаман на њих: „Шта радиш“ и „затварај. То је било сво ветрење наше тамнице и сав ваздух који смо у 24 сата добијали, То је тако трајало 10 дана, док се Бадемлић и Антоновић комесар владин не смиловаше, те мени и још некима дозволише да нам се храна допрси. Од интереса је знати како нам је дават тај злеуди ручак. Кандарми су примали ручак и нико није пуштен до нас. Они су десетковали ручак. Кад се сво јело донесе у апсанписку собу, онда се издвоји све што је најбоље за капетана, дежурног 0фицира, апсанџије, па што претекне они су нама. давали. Тако су радили са јелом Пашића и Таушановића. Због овог десетковања хране ја протествујем и вратим једнога дана. ручак с напоменом да плаћам гостионичару четири јела (храну је доби-

јао из „Гранд Хотела) а не посну.

супу и мало говеђине. То се рапортира капетану и ја сутра добијем сва четири јела. Али нам ова победа брзо п грозно се освети. Воду смо потрошили поред целог ручка а кад би 6 сати нема да нам као обично унесе, а нас велика жеђ до тог времена заморила. Почнемо молити и лупати да нам се вода. унесе. Стражар почне викати да не лупамо. Ми понова почнемо лупати и запоматати, нашта нам одговори, да вечерас нећемо добити воде. Малд после отпоче лупа и запомагање И из доњих подрума,

Алманах. ПАШИЋ |

око 8 часова из стотину грла дизаше се стратовити урлик и запомагање

се тродужавало читава два сата. Алп.

све у заман. Наши мучитељи извмакли су се даље п слушали наше дивље запоматање и наслађивали се. Подруми, у којима су нас похапсили, разлегали ву се, од запомагања и вапаја: „Воде! воде нам e бајт ли нас побијте!" "

Али све узаман.

Док се из стотине грла, у апсанама полиције београдске разлегало очај , запомагање за водом | дотле су само на три корака од. нас жандарми купали кера капетанова, Вода је кључала на сав ма, да се шљусак чуо преко зидова полиције, а. поред тога шума чуо се глас капетана, Јове, који испод свог шатора, разапетог у авлији полиције, довикиваше жандармима, да још мало придрже кера под славином да се добро расхлади.

Може ли бити већега, може ли бити свирепијег мучења од овог. Доведени до (Dra од BUDE "ви слушате

__РАДИКАЛНА ВЕЛИКОШКОЛСКА 1876. _ на слици су:. с лева на десно

т Коста Борисављевић

1 Миленко Жујовић

- Ивко Ивковић Лука Лазаревић

да. позавидите т керу једног катетана жандармериског.

Око 10 сати поче се помало стишавати јаук и запомагање. Онемило од жеђи и ватре беше све попадало на своје постеље. Варварство наших мучитеља. беше ЛОИ своју кулминацију. Мало- по мало хваташе нас. "сан, најзад све умукну, Сутра нам опет дадоше ручак, али воде не. Рекоше

да: ћемо доцније добити воде. Неки. об

наших другова предлагаху, да ручамо, кад нисмо добили воде, али ја сам томе одсудно био противан, па ипак неки мучени. глађу МЕ понешто од јела.

„Пролазили су минути и сати, а воде ни од куда; седели смо промукли, изнурени и малаксали од жеби; тледали смо у јело, али га, се нисмо могли дотаћи. Било их је међу нама, који су тако били by да су скакали по апсу 5 дивље запомагалт за воду.

На, сред апсане била. је. једна земљана. чинија у којој смо се умивали, у њој пљували и сву нечистоћу ба-

Ова је била. пуна. Шра. да радимој. _ | се није трпети могло, Неки

предлатаху да пијемо ову нечист из чиније, Најзад сви одлучимо да причекамо још један сат, па ако Бе добијемо воде, онда да, пијем вечисто-

i _ћу из чиније.

Међу тим вике и протести 1 зиз з дру-

_гих апсана. бивали су се већи "но "чајнији_

00 урнебеса. MW запомагања. трол

_ мале су се подземне катакомбе.

Претње = псовке стражара, нису

"нас могле утишавати.

Кад би око 4 часа: врата, се отвори“ ше и каплар нам убаци канту пуну воде, · i

Кал сагледасмо канту. пуну с водом, 'урнебесном „pa не беше краја. i

Од једном се разведрише и преоОразише сва, лица. Да су нас тустили на слободу не би се више обрадовали на овој кали воде.

Пошто казе је ова несрећа снашла

у због протеста, за: јело; повикасмо сви

у глас, кад је апсанџија дошао: „Нек вам је просто, узмите све, само дајте нам црна хлеба. (тајин) и воде, то нам не кратите, а остало све узмите,

И они су после овог гразног мучења узимали све, а. ми се Олноа ли што нам пруже.

Бивало је и дана кад апсанпија отвори врата и каже: теби и теби ни-

_ је данас донесен ручак, Значи да су

господа жандарми задржали све за себе и своје старешине. И ми смо све послушно и (без и једне речи.