Pašić : ilustrovani radikalni almanah

Страна 68.

Прота Анђалне Нашић, стари национални радник у Косовској Митровици

живом оружје одузме. — Зар се не сећамо шта су Орби претрпели кад се покушавало да се од њих оружје покупи ii Историја јасно каже да је Орбин радије пристајао да подноси највеће муке, само никад није пристао да му се оружје одузима, Оружје се отимало, а никад се није давало. У свима преговорима за време ослобођења српског увек је бно први и највећи услов да Орбима остане 9-

Рружје. — Увек су Турци вољни би-

ли да много обећају само да им Op-,

ба положе оружје — а Орбин се у-

Симон Павићевић, бив, народни посланин из Ивањице

у

Алманах ПАШИЋ

век противио, увек је готов био пре да на мукама умре, но оружје преда. Он је свестан био да нема живота, нема слободе без оружја. Историја каже: кад Турци обичним средствима нису могли постићи своју намеру, онда су они прибегли насиљу. Да би се могло пронаћи место где је оружје било сакривено, најобичније средство било је ударити човеку по сто до двеста, батина;изубијати га и осакатити није ништа значило код Турака, а врло су често и по некад и веома жестоко шибали и женскиње, и ако мушким тако и женским надевали су на главу торбе с пепелом, који се увлачио у нос, у уста и уши и грдно им лиде ружио; некима су привезивали ноге и руке за дрвеће и метали им на груди камење; једнога Орбина из Грбице привезали за гредицу и пекли код ватре, као на ражњу, да им

Прота Јован Ајдачић, из Ивањипе

преда оружје, ва које су чули били

да у њега има. Многи су н умрли у таквим мукама; у ороју осталих Уубијају н Станоје Главаша, коме су дозволили били де носи оружје.

Изнуђавање п отимање оружје принуди Милоша да спасе свој живот те вешто побеже од Турака и отпоче борбу за слободу српеку, које поново Србију подиже.

Код таквих историских "примера,

код таквих светлих успомена, где се види како слобода поново ниче кад Турци хтедоше оружје од народа покупити, нашло се данао у Орбији људи, који преко двогласне окупштине протурише закон да се од народне војске одузме оружје, нашло св људи, који се угледаше на државе, која се боји својих поданика.

_ Не би човек могао мислити, да су

· српска осећања, тако умртвљена, да

су светле и величанствене појаве на-

Стјепан Максимовић, радикалин посланички жандидат из Вос. Петрова Овла

шег ослобођења тако потавниле, да се може у главу једног Орбина, уселити мисао да је оружје у рукама народне војске опасно и штетно по развитак и напредак народни. Помислите само како ће бити Орбину кад му стану скидати пушку с

„дувара, пушку с којом је делио сре-

ћу и несрећу у рату, пушку с којом је у логору друговао, пушку с којом је непријатеља, обарао, пушку која му је живот сачувала, пушку с којом је бранио своју децу, род и отаџбину своју, пушку коју је сваки војник мислио да остави својим потомцима

Миленко Радојевиђ (бив. народни посланне из Ивањице

До e. i si iu