Pašić : ilustrovani radikalni almanah
Келта Ti. _______
После пуних 30 година јавнога рада у просвети и политици, примењенога у народу и за народ, осећам потребу да по сећању изложим успомене о томе, како су се радикалне идеје, у најзначајнијем периоду ра-
дикализма, шириле међу омладином
_ — и дубоко припајале у младалач-
ке душе и ондашње деце, која су те идеје прихватала и постепено их ра: зумевала, тако, да им је радикализам био религија, Тако оспособљени, они су као јавни раденици, из Чистог идеализма према слободи, правди, истини и национализму, смело и зналачки, у свима приликама били борци за остварење начела, странке, не као партизани, но као родољиби. — Отуда је странка радикална у овоме периоду критичне борбе ca, апсолутизмом, дала најјаче онаге и створила, највеће успехе, који су доцније у ратовима. за. ослобођење и уједињење показали и доказали: да су остварена начела народне радикалне
странке била народно Јеванђеље, по |ž _
коме су њени апостоли не само проповедали, већ и делима та, начела, 0стварили. Зајечарска Буна као народни про- ; тест против угушивања слободе и
права, одјекнуо је у редовима, омладине, а жртве догађаја Дидић, Божи-
_новић, Зебић и др. постале су народ-
ни светитељи и тајно, али са побозжњим одушевљењем, и деца наша, певаху „Глас се чује, ЈБуба Дидић вели: ја не гледам овај свијет бели... — Прваци радикални, после сваког народног покрета, хапшени су, и ми,
Апманах ПАШИЋ __
JI H Од 1885—1897 ГОДИНЕ
као деца у Београду, гледали смо како у затвореним колима провозе: Пашића, Таушановића, проту Ђурића, Протића, Веснића, Андру Николића, Рашу Милошевића и др. а на боку и поред ових оедз жандарми « пу' шкама, То је изазвало у наме :0штовање према пожртвовању ових народних великана! — Виђали смо
(
58
Божа Радуловић, школски надзорннк
радикалне прваке у робијашком 0делу ч са оковима, п то нас је челичило у увере" у. да они те муке и жртве, подносе за. досро народне будућности. Олушали сме —— и читали у загребачким новинама: — о делима Ранка, Тајсића, Дим. Катића, Адама.
Радикална Омладниа у Велесу 1924,
А ОМЛ
Отрана 73.
АДИНА
Бопосевљевића, кога су у затвору 0тровали; 0 Алекси Жујовићу учитељу у Космају, кога су огласили 88. хајдука и уценили да, се убије, Сазнали смо: да, је Никола Паздић, као | вођа радикала, са члановима Главног Одбора осуђен на смрт, али је _ успео, да пређе преко границе, а Тај- · сић, прота Ђурић, Жујовић и др. Да
|. су се склонили у Црну Гору и 1. Д.
Све се ово шапатом разносило ну душама омладине остављало дубоке · тратове да ће дела неустрашивих на родних пријатеља, победити тирани- | ју и неправду. пи = · Напредњеци су водили Бугерок рат 1885. године, и учитељ Војковић објави међу ђацима са, узбуђењем:да, је рат оглашен, позва нас да и ми по- | могнемо као болничка, послуга BB, „чешљање тифтика давање лекова,
рањеницима, и у послузи при GOJHHцама, Ови смо се одазвали и онако.
ма. 1 указали могућну помоћ у вре- ·
| мену отрахота овога неуспелог омр-
апутог рата, који је тадањи напред- · њачки режим убрзо оборио.
У томе времену сматрана је Учитељска Школа у Београду, Као најистакнутији радикалски расадник и новила, је назив „Препарандија", На- ставници ове школе били су слободоумни људи и веома спремни наспитачи, % ђаци, махом сиротани се села, одрасли, и издржавали су св · послуживањем, добијајући као награду 6—8 динара месечно, Мали број одличних сиромашних ђака. примао је благодеање 20—380 динара. месечно. Ова омладина, у борби за. насушни хлеб, била је задахнута.. свешћу о потреби учења и спреме за, будући позив васпитача народних, 8 прожета, је била љубављу према слободи, те смо имали своје ђачко Yдружење „Будућност“ које је сем 60гате књижнице, примало све политичке листове. На нашу учитељску школу обраћана, је пажња власника. реакционара, и покушаји, да се преко управе школе утиче на. одстрањивање ђака од радикалних слободоумних идеја, остајали су безуспешни... Васа Пелагић и други проповедници слободе, растурали су међу „претаранле“" највећи број својих бропгура, ало је при све том олабирана садржина, — која је у духу национатном потребна омладини — била усвајана. Кад је поч. Краљ Александар Обреновић распустио скушштину са радикалном већином, и издао проглас о укидању Устава од 1888. год.