Paster

И. Ђаја

школу. И ето младога Пастера у веселоме Латинскоме крају из времена Миржеа, када је „60ема" цветала на левој обали Сене. Али њега обузима бескрајна туга, мори га чежња за домом. „Да ми је само да удахнем мирис кожа очеве радионице, говорио је, осећам да бих се излечио". Није ни месец дана саставио, а отац му дође у Париз: „Пакуј се, сине, идемо кући".

Пастер је довршио гимназију у Безансону, где матурира 1840 године, па постаде репетитор у истој школи, спремајући се за пријемни ис: пит у поменуту Вишу нормалну школу (Есоје погтаје зирепецге).

Неколико речи о тој школи. Она стварно одговара филозофском факултету универзитета. Има два отсека, за науку и за књижевност. У почетку главна је улога те школе била да спрема наставнике за средње школе; ту улогу имају и филозофски факултети универзитета. Али у ту школу ступа одабрана омладина, јер се У њу ступа конкурсом и број студената је врло ограничен, око педесет годишње. Слушаоци станују у школи, а похађају предавања у својој школи и на универзитету, на коме у одређеном року морају полагати испите. Данас Нормална школа припрема нарочито за научне каријере и универзитетске професоре. Многи одлични научници и књижевници су изишли из те школе. Пастер се могао уписати на универзитет, пошто је био матурирао. Али он је желео да ступи у Вишу нормалну школу, која је била онда, као и

10