Paster

Детињство и школовање

(Агђо:5), откупивши једну радионицу за чињење кожа. У томе месту је Пастер провео своје детињство, ту је доцније целог живота навраћао, одмарајући се у родитељској кући међу успоменама прошле младости и несталих родитеља.

У Арбоау је Пастер похађао основну школу и нижу гимназију. Био је осредњи ђак, али врло послушан, савестан и марљив. Природа га је више привлачила него школа, ивише је волео да шета дуж речице и лови рибу него да седи у школским скамијама.

Често се у биографијама великих људи на: лази та црта њихова школовања, да као ђаци нису обећавали оно што су доцније дали. Било би погрешно ишта друго закључити из тога осим да слаб ђачки успех не искључује доцнији развитак изузетних особина. Јер треба имати на уму да је чешћи супротни случај, да су се знаменити људи већ као ђаци истицали, тако да бити добар ђак свакако не искључује самосталност и оригиналне особине духа.

Млади Пастер је тада показивао нарочиту наклоност и дар за цртање. Сликао је родитеље и пријатеље оловкама у боји. Отац се баш није одушевљавао тиме да му син буде уметник. У томе се родитељи ни до данас нису променили. Желео је да му син постане временом про» фесор у гимназији; то је била највећа његова родитељска амбиција.

Кад му је било шеснаест година, Пастер пође за Париз да би довршио гимназију и припремио се за пријемни испит у Вишу нормалну

9