Paster

И. Ђаја

једног јединог... Који ће од ова два закона надвладати» Бог сам зна. Али оно што можемо тврдити јесте да се француска наука трудила, покоравајући сетом закону човечности, да прошири границе живота".

Пастер је доживео и другу победу осим победе својих идеја и открића. Француски научници су почели добивати лабораторије достојне њихових радова. Тако је Пастер присуствовао освећењу нове Сорбоне 1889 године.

Станујући у Заводу који је носио његово име, Пастер је пратио рад својих ученика, међу којима се тада већ налазио и Рус Мечников.

27 децембра 1892, поводом своје седамдесетогодишњице, доживео је апотеозу свога живота и рада. У великом свечаном амфитеатру нове Сорбоне искупили су се претставници науке из Француске и целога света, изасланици универзитета и других школа, стотине претставника универзитетске омладине. Пастер се појавио наслањајући се на руку Претседника републике, окружен званичним претставницима Француске и страних држава. Низали су се поздрави и пред њим су се гомилале адресе признања и захвалности из целога света. Кад Листер поздрави Пастера у име Краљевског друштва у Лондону сала се проломи од клица. ња. Пастер устаде и загрли творца савремене хирургије. У своме говору који прочита његов син, Пастер помену своје родитеље, своје учитеље, помену Клода Бернара. Величао је експеримен-

140