Paster

И. Ђаја гајити микроби навелико, приправни за сејање смрти...

Нема научника, ма како велик био, који није имао претходника и који се није користио чак и заблудама њиховим. У науци се и преко заблуда долази до истине. У величању Пастера неки необавештени иду тако далеко, као да је он своје дело потпуно изградио без ослонца на науку свог времена. За необавештени свет, Пастер је пронашао микробе. То није тачно, јер се за микроскопске организме дознало чим је пронађен микроскоп. Да се болест лечи самом болешћу такође није нова идеја, јер је калемљење против великих богиња било већ четврт века у употреби кад се Пастер родио. Да су заразне болести паразитског порекла тврдило се одавно. Римски писац Варо, у првом веку пре Христа, Колумела, римски агроном у првом веку после Христа, изражавају отприлике мисао да сићушна невидљива бића развијајући се могу бити узрок болести.

Доцније је примећено да постоји нека сличност између болести и превирања. У више махова током ХУШ века чињене су претпоставке да су

неки невидљиви организми узрок заразних 60– лести: сифилис би изазивали неки црвићи, јер жива која успешно лечи ту болест убија и паразите, говорио је Дебие из Монпелиеа 1715 године. Други лекар, Гоафон, из Лиона, мисли да колеру и кугу изазивају клице биљне природе. Распај (Казраћ) — француски политичар који се бавио ботаником, палеонтологијом, хемијом, историјом, правом, економијом, пољоприврсе_

146