Paster

„Самоникло постање" микроба, пастеризовање вина

У то време један научник из Руана, Пуше (Роџсћећ), тврдио је да је непобитно доказао да ситне живе клице постају самоникло из разних течности. У добро прокуваним течностима, тврдио је Пуше, врве после неког времена разна сићушна жива бића и онда када је спречен долазак споља икакве живе клице. Пастер напротив тврди да без унете клице нема постанка живих бића и да Пушеови резултати потичу отуда што није довољно пазио да се клице не унесу споља у његове чорбе и течности. Пастер то доказује огледима, класичним примерима савршене експерименталне технике. У боцама са дугим танким кривим грлићем као лабудов врат, Пастер прокува хранљиве течности па их остави недељама и месецима отворене, али течност остаје непокварена, у њој нема клица. То је стога, вели Пастер, што су клице из ваздуха задржане у дугом и кривудавом грлићу. Испере ли се грлић и та течност унесе у боцу, тада се њен садржај брзо поквари и насели многим клицама.

Пастер тада полази са својим сарадницима у лов на те клице у ваздуху. Пење се на Алпе и на разним висинама узима примерке ваздуха и показује да су на великим висинама клице ретке, док их је препуно у низинама у близини насеља.

У тој класичној препирци између Пастера и Пушеа узело је удела и јавно мнење, књижевници, теолози, филозофи и салонски свет. Како је онда научни дух био нешто сасвим