Paster

И. Ђаја

јих неке такође потсећају на распадање и труљење. После посете коју је учинио цару Наполеону Ш, марта 1863, Пастер бележи: „Рекао сам цару да је сва моја амбиција да дођем до открића узрока трулежних и заразних болести".

Још онда када се бавио ферментацијама Пастер је имао пред очима мету својих истрамивања: заразне болести. У једној рукописној белешци од 1859 године, дакле у самом почетку свога рада на превирањима, Пастер вели: „Кад је у борби између живота и смрти ова победила, сместа мртво биће, било оно животиња или биљка, подлеже променама изазваним превирањима које мало по мало своде све његове делове на проста једињења, подобна да његове хемијске елементе уведу у бесконачно коло живота и смрти. Све наговештава такође да заразне 60лести почивају на узроцима такве природе". Мора се признати да све баш није наговештавало да постоји нека веза између труљења и инфективних болести, ако не то што су неке од ових стари лекари назвали „трулежним болестима". Али те узрочне везе су Пастеру биле јасне. Доцније, изучавајући кварење вина и пива он је уверен да га то води медицини и кварење тих пића назива он сасвим природно болестима вина и пива, не трудећи се да тај назив оправда, толико му се чинио природним. И данас ће се многи читалац зачудити да вино и пиво могу боловати. И доцније, у препиркама у Медицинској академији о питањима из медицине, Пастер се позива на своје резултате добивене у

52

мн

| |