Paster

„Самоникло постање“ микроба, пастеризовање вина изучавању превирања и болести вина и пива. Не треба се чудити што су многи тада мислили дау тако различним појавама може наћи сличности само неко који није упућен у медицину.

р Пастер сада изучава оцатно (сирћетно) превирање. Алкохолне течности, вино, пиво, јабуковача, ускисну, нарочито лети, кад су изложене ваздуху. Шта је узрок тој појави. Давно је било познато да онај плесниви слој што плива на ускислој течности изазива брзо ускисивање кад се пренесе на неку другу алкохолну течност. Али та маја, кад је чиста, не изазива ускисивање, већ то чини оцатна киселина коју у себи садржи, писаше Барцелиус, шведски хемичар. Пастер доказује пак да ту појаву претварања алкохола у оцатну киселину изазива један микроорганизам, Мусодегта асећ, који се не развија на раствору чистог алкохола, јер му је потребна и друга храна, али који се, у присуству ваздуха, одлично развија на вину, у коме налази све што му је потребно да живи и да се размножава. У своја два рада о микодермама, приказаним Академији наука 1862 године, на неких 70 страна Пастер излаже целу историју о оцатноме превирању, 0 средствима која индустрија оцта употребљава, и биологију тог микроорганизма коме треба приписати целу појаву. То су и данас основни појмови које наука има о тој појави. Новембра 1867 Пастер држи у Орлеану, центру француске оцатне индустрије, предавање о добивању оцта из вина, објашњава индустријалцима у чему се састоји

3; И. Ђаја, Пастер 55

=" =