Pastir

Бро! 2.

У Београду 14. Хануара 1868.

Година I.

Излази сваке недеље.

Претплатасе шаље напред уредништву ибез новаца се лист никоме слати неће.

За све српске краГеве стаГе на годину 60 гр. илибфор. на по год. 30. гр. илиЗ Фор. натримес. 15 гр. или 1 Фор. и 50 нов. Неплаћена писма од нередовних дописника непримаГу се.

ЛНСТ ЗА НАУЕУ И КНБНЖЕВНОСТ ДУХОВНОГ САДРЖА1А. изддге и урег/јте свешт , и проф . Нннола Поповић.

Но речЕтх кто : ти илгаши, лзћ же д-кла ил\ал\%: поклжил\и в^крУ твок) о гх д-кл*, твои\г ? (Лк. 2. с. 18.) Ми рекосмо у првоме бро!у свога листа, да 1е вера прва и на 1 важниГа чињеница у судбини народњег живота, да Ге она почетак и краГ целе радње људске, и позвасмо, да се упознамо са том важном чињеницом у судбини народа, нарочито нашега. Но да не помисли ко, да смо ми овим узели ускључиво за предмет своГе радње еамо 1едну веру а све друге друштвене и узаГамне одношаГе у животу изоставили. Не, сама вера не да нам пасти у такве крашости, 1 ер нас она лепо и Гасно учи, да би без примене сво1е к друштву и животу била малог значаГа: Мкоже во ткдо везг Д^х л мертво естк, тдко и ккрд везх доврихх д клг мертвд еств. (кРим. 4.5.) И ми би се само о вери искључиво заузели тек онда, кад би имали таквог самопрегорења као неке ретке душе, те прекинули сваки двдир и са родом и са друштвом, па у тихог усамљеноГ пустицш служили изкључиво вери светоц као прво1 и наГвећо! светињи свомн. Али Творац васелене не осуди ни друштвени живо.т, већ шта више освешта га. Изговоривши оне пунога значења речи: не довро бути чглок^кг. единомг( нд / •

■1Л