Pastir

18

зшли (Бб 1 т. 2. 18.) Он тим самим установи, да човек живи у друштву, да живи с равнима себи. Прва искра свеснога живота, прво иробуђење разума у њему већ му 1 асно тумачи, да он не може живети сам за се, гер му треба помоћи од других, као што и он другима од помоћи бити може. Па кад Ге то тако, кад Ге наше природно опредељење живети овде на земљи у саобраштаГу са суштаствима по природи намаравнима: онда се само по себи разуме, да живећи у друштву ми морамо поред разлагања свете вере наше говорити и о том, каквим правцем треба да иде живот иаш у друштву, какве наравствене обвезаности проистичу из нашега положаГа у средини других. и какви се по овоме наравствени услови захтевагу, те да будемо ваљани и корисни чланови Гедног општег тела. По озоме. показати оне врлине, коге располажу према нама друге, ко1е нам даГу право на њихову љубав и наклоност, кошма можемо бити добри, корисни и достоши чланови друштвени, — као и напротив, обратити пажњу на оне пороке , кош настругу и бацаГу тамну сенку надруштва, кош одбтагу од нас људе и могу нас бацити у опште презрење, — спадаће такође у предмет „Пастира.“ Наномињући добра и хрђава дела, врлине и пороке, немамо никакве друге намере, до гедино те, да би у читаоцима побудили ноштовање и љубав према свему, што 1е добро и узвишено, а гнушавање и одвратност од онога, што Ге неваљало и ниско.

Догиатичке поуке. Створење света. Пре свега док 1ош ничег не беше окром триличног Бога, створио Ге Бог Анђеле. Ањђели су духови кош немаГу тела, вестелесни, и по томе их ми видети не можемо. Они су много