Pastir

59

нашу.“ Речи Спаситељеве, ко1е тако Гасно говораху у корист сиротиње и ко 1 е се у 1 еванђелиста В1ати1е (25 с. 34 —40) находе у овим изрецима: „Ходите влагословљени Оца мосега лримите царстео , ко1е вам /е преправљеио од лостања света ; огладнех и дадосте ми да Гедем ; ожеднех и напошсте ме ; путник велах и лримисте ме ; го г>е'шх и оденусте ме; волестан пехах и овиђосте ме ; 1ер кад ово учинисте /едноме од ове моГе нашање враће , мени учинисте^ Св. Сава понављаше и словом и делом. Дишући овим духом, он нође 1 едном да раздели сиротињи неку суму новца, ко1у 1 е од родитеља свошх на трошкове добио; но упуту близу Нилопотама сретну га разбошици, нападну на њ и отму му све. Св. Сава само им ово рекне: „Жао ми 1е, што мош новци не дођоше у руке онима, кош су заиста у нужди. Ви немате тако велике невоље.“ Поражени овим речма разбошици запитаГу га, ко ге он и одкуда ге. Св. Сава им одговори, да Ге он ученик старца Макарша, кош беше нознат због своге милостиње на Атону. Ови кад то чу1у поврате му новце и одпусте га с иретходном молбом, да им опрости. Ова1 дух милостиње и саучешћа ирема сиротињи свуда Ге и на све стране продирао у прва времена хришћанска, и стари хришћани у оиште тако су се много бринули о сиротињи, да готово у њих сиротињеу правом значагу ове речи и не беше. Сваки одва1аше сиромашку бар по нешто, по могућности свошц гер сваки своге имање сматраше као дар божиш, кош Ге он дужан употребљавати не само на сво1у корист, но и на корист ближњих свошх. Оваква доброчинства, ко1а се несу прекидала код старих хришћана гош од времена аностолских (Дћлн. 4. 32) Тертулшан преузноси овим речма обраћагући се к нсзнабошцима: „кодвас — незнабожаца — поради имања често се завађагу и растаГу })ођена браћа; а код нас, у кошх 1е 1едно срце и Гедна душа, све са чим ми владамо и што имамо опште 1е. Св. Григорше Богослов пише о сво1о! маГци Нони, да би и благо целог света њог било мало, да засити жељу