Pastir

50

ну, чврсту и непоколебљиву наду на праведни промисао његов ? Шта би било од наших предака, кад оно изгубише знатну своГу државу међу ондашњим државама , да их не утеши мати црква надом ? Какве беде не претрпеше они! Тарам тирански притиште их , варварство онљачка им, што им 1е нагсветиГе било: погази се поштење, пограби се имање, оскврнави се свака богомоља, одузе се услов правом животу—слобода. Не морадоше ли напуштати своге домове и остављати мили завичаГ, па гедни бегати у горе и врлети а многи други у туђ незнани свет? Да л’ би се могла у овако поремећеном и на све стране погаженом народу нашем очувати свест о народности, да шпе било хришћанске наде у милост и правду Господа Бога, кош ће Геданпут и за њ изустити речи, као некада за Израгила: кидд кид^хг шзлоблшк' лкздеи моихг, па да ће га ослободити ? А да ли Ге наше претке изневерила ова тврда нада у праведни промисао божиш ? С почетком деветнагестог века устаГу народи, да се боре противу насиља и безакоња деспотичких свошх господара. Света прадедовска вера покренула Ге Гедан део нашега народа у то исто доба, да подигне мачправде противу туђинеког гарма и деспотизма. Последица ове тешке но Гуначке борбе наших отаца би , да се у ерпству зажегла гош Гедна свећа самосталности, кога Ге почела све већма буктети покраг оне на ломног ЦрноГ Гори, кога се нигда ни гасила ниге. Но да ли су се овим све наде српске испуниле ? Већина браће наше Гош Ге у туђем господарству. Они су на свогог земљи, па опет нису свош. На Гедном су крагу сужна рага а на другом државна пасторчад лукавог и неблагодарног политици. Да л’ би ми имали хришћанског братољубља, кад не би желели, да се геданпут сви скупа саставимо, те да се видимо после тако дугог растанка у немилим приликама? Ево мисли, когу треба садашњи нараштаг да иригрли свим