Pastir

55

Ге породиља била сиротна, па ниГе могла донети 1 агње, она 1е дужна била донети пар грлица или голубова. Та! исти закон одређивао 1е, да се сваки првенац — т. I. свако прво дете мушко, — има иринети на жртву Богу па тамо да се од Бога откупи каквом жртвом. ОваГ обред уредили су Тудеш за спомен избављења оних првенаца коге Господ поштеди у Тегипту, кад за Гедну ноћ поубига све нрвенце гегипатске; Гер по овоме сви првенци — као што Тудеш доцниГе протумачише — принадлеже Богу и као сопственост Божига мора се откупљивати од њега. За откуп доносише у цркву одређену суму новаца (5 сикала — а то Ге нашим новцем око 50 гроша чар.) И тако породиља, кога ге рађала мушко дете и при овом прво или првенца, морала 1е доћи у храм ради законог очишћења и донети са собом и дете. Пресвета Дева МариГа не имађаше нужде у овом очишћењу. Она 1е поставши магком Господа, освештала себе ње^ говим рођењем и остала и по роо/сдеств'6 ДАво/о. Тако исто и за првенца свог, Божанственог младенца, могла Ге да не даГе откупа, Гер 1е он рођени син пре века. Но да би показала пример смирења и покорности према закону, она у 40 дан после рођења Христа дође с њим у храм Герусалимски, да испуни прописе закона. И како Ге она била сиротнога стања, то донесе за жртву два млада голупчета. Симеон старац све Геднако од онога доба, од када му беше предсказано, да ће доживети, да сопственим очима види Спаситеља, живљаше при храму 1ерусалимском постећи се и молећи се Богу. Он Ге често ишао у цркву; но у Гедан дан осети, да га срце нешто необично вуче у цркву. А оваг дан беше управо онаг, када Тосиф и МариГа донесоше Исуса у 40 дан у цркву да изврше над њим прописани обред. Сваки, кош Ге видео Маршу поред ТосиФа да стош с младенцом, нше могао што друго мислити, већ да Ге то син Тосифов ; гер нико гледагући на њих не могаше проникнути, да на рукама МариГе лежи детенце необично. Али божанствено маповење