Pastir

72

ћање задовољства, коГе се добиГа, кад човек завдада љубљеним предметом, да се и сама породичка веза брачних другова, родитеља и деце, браће и ееетара, држала на правима себичним. Због овог се код њих поГавило у брачном животу многоженство, наложништво, угодност телу, разврат; у поступању са женама грубост, тиранство, свохевољан развод, често продавање а по гдекад и убиство без казне. Очеви има1у право на живот и смрт сво1е деце , гледаГу на њих као на робље. да1у их у залогу, продаГу. Закони допуштагу, да се могу да труГу зачета деца, да се убиГагу слабомоћна и шантава; зато и одрасла деца опет отплаћу1у свошм престарелим и немоћним родитељима презрењем, издаштвом, завером против живота њихова. Фарисеш заводе у закон корван (дар Богу), у место што би хранили и издржавали оца и машу. Незнабошци без икаквог зазора труГу своге родитеље, да би час пре наследили имање њихово,- Ироди из гедног само подозрења убиГаГу сво1у сопствену децу, Нерони муче и воде на губилишта сво1е маше. Међу браћом око наследства — вечна мржња, међу сестрама — суревњивост, супарништво, завист. 0 љубави и човечности међу господарима и робовима шпе се могло ни помислити. Овде Ге неограничено владало с Једне стране — право 1ачега, самовољство, тиранство, зверство; а с друге — лукавство, подлост, пузење, злоба, пакост. У друштвеном животу, — у народњим обичашма, наравима, занимањима, весељима и т. д. узела 1е била мах грубост, немилосрђе, крвожедност. На истоку од вашада главно занимање људи беше лов или рат, а због овог суровост и жестокост нарави у свима њиховим одношењима. Римљани одликоваху се ратоборношћу и снагом, но заседно с овим и поноситошћу, самољубљем, крвожедношћу, Источна породичка освета истребљиваше читава покољења. Римљани жудњаху за крвавим гледиштима; циркови и гладиГаторски бо1еви истребљиваху хиљадама људи ради сединог само за-