Pastir

110

Кле Гасно 1е, да тамо, где ниГе духовенство у хармоничном одношагу према друштву, то треба да такво дође. До душе нтедно духовенство ни1е мање одцепљено од друштва, но што Ге наше, премда и оно канда тежи и иде на то. Између осталог то се даГе потврдити и питањем о плати свештенства — свештеници хоће да су чиновници !*) Они апелугу на чиновнике; али 1е ли све 1едно црква и канцеларша , иисмени сто, покривен зеленом чохом, и свештена трапеза са „плаштаницом“ ? Истина, правда у вишем свом значагу много наличе на религшу. Чуство вгере и чуство правде разлику1у ее по свогш-ем предметима . а по свом сопственом характеру не разлику1у се. Него ваља знати, да се правда у остварењу Формалном изопочавала од ва1када, док међутим вГера Ге чувана, као што и треба да се чува светиња. Осем тога правда има посла са људскиГем узаГамншем одношашма, а религша само са одношашма човека, т. г. свега човештва према светињи; први 1 е дакле одноша 1 сложен да не може бити већма, а други 1е у равно1 мгери прост. А по идеш судше и свештеници има1у 1еднак задатак, премда наравно не Гедан исти. Еле свештенство не смше се упоређивати са чиновницима, ако хоће да не омалоуважи сво1 позив. Побољшање своГе , рекосмо мало приге, оно мора тражити у зближењу с друштвом. Наши друштвени обачат и уопште наши народњи назори и иогмови о свештенству доста су удесни за то. Пре свега, народ наш далеко 1 е од религитзног притворства; Формална страна религше врло га се мало тиче; ал ? зато страна суштаствена тако му Ге близу срца, да Ге у том тако осетљив, као што тек може бити народ, у чте *) Ми задржавамо за сад сво1е мњење, Гесмо ли на страни овог нисца, или не; а што смо пустили оваг његов разлог у наш лист, узрок 1е. што овакве и њима подобне мисли чуГемо на све стране, на 1е вредно да се пусте Гедном и у штампу. Доцшне, кад роч буде у овом листу о добро1 и хрђавог страни иашег свештенства, ми ћемо казати наш поглед на ову ствар. Уред.