Pastir

98

дедовима нашим, међу старешинама народњим, видимо ми достогно заступљено и свештенство српско. Прота Матше Ненадовић подиже сво! кра1, путуче у далеки Петроград као посланик народњи, команду1е народњом вогском дуж целе Дрине. Воде се крвави ратови, деле се Гуначки мегдани. Међу првим витезовима и гунацима српским светли Луко Лазаревић тако, да му 1е, по речма народњег песника, српски вођ могао праведно рећи: „попе Луко, мога десна руко!“ А да ли се може кроз Китог проћи, а да човека не обузме Геза од страхопоштовања према опомени на проту Смиљанића, овог неуморног борца за слободу милу ? Ево с ким се свештенство у Србиш дичити и поносити може, а како ли Ге с браћом преко Саве и Дунава? Дела прадедова свошх пева народ у дивним песмама свошм. Он не да, да та дела у заборавности пропадну. Али се народ врзе пона1више око Гедног тренутка у свомн историш, кош га нагвећма тишти: око чемерног и Гадовитог Видов-дана. Ко прибира мучним трудом свошм све податке народњег живота и његових дела? Ко пише потпуну историГу целокупног српетва? Нте ли то врсни српски историк архимандрит 1ован Рашћ? А чта оно лира ионахбоље одГекуге пламеним жаром родољубља? Ко призивље сва српска племена, да чувагу опште светиње своГе: веру, Гезик, обичаге? Нте ли то неумрли сриски песник владика Луктан Мушицки? Видите ли, браћо свештеници, рад претходника свошх? Видите ли, како су приносили неуморне услуге своГе на свети олтар народњих потреба? Данашњи свештеници огрешили би се пред Богом и родом евошм, кад не би требили у стаду своме зло семе покварености, коГа се почиње увлачити у добри народ наш, кад му не би сваком приликом напаГали душу и срце пламеним мислима и осећањима родољубља, Гедннства и слободе, овом наГживљом потребом данашњега доба у целокупном народу српском.