Pastir

99

0 нсповести.

Ако беспристрасно погледамо на оно, што радимо, и упоредимо са оним, како треба да радимо, онда морамо признати, да од дана на дан еве већма слабимо према многим дужностима хришћанским, нарочито према таши исиовести и покагања. Већина говори: „шта ћу да се исповедам, кад немам шта ни да исиоведим ? Постно еам и спремао се за причест, па шта хоћеш друго?“ Други веле: „и ако бих имао шта да исповедим, ал’ немам коме ни да се исповедим. И мог попа гедва ли ни!е грешниш од мене.“ Трећи опет кажу: „а што бих Га откривао мо1а дела свештенику, кад нх моп 7 откритн непосредно Богу тражећи од њега онроштаГа. ?“ Но да ли 1е то тако? Да ли први заиста немаГу шта да иеповеде? Да ли други немагу коме да исповеде? Да ли се на послетку трећи могу одиста исповедити непосредно Богу и од њега очекивати опроштење евошх грехова? Првима одговарамо, да се варагу, ако одиста мисле, да немагу шта исповедити. Имагу богме и одвише, но или су немарљиви , па већину грехова заборављају, или хотимично хоће да их забашуре и не нризнаду. А хоћеш ли, о хришћанпне. да те у томе уверимо, онда агде у мислима за нашим питањима и одговараг: [еси ли свагда био постоган у вери у Бога као творца, промислитеља, судиГу, кош ће ти негда судити за сва дела твоГа? Да ли се ниси колебао о истинитости Исуса Христа као сина божша. кош Ге тебе ради сишао на земљу и за твоге спасење на крсту издануо? Хеси ли свагда иризнавао и божанство Духа света, као трећег лица свете трошце ? Да ли се ниси двоумио о бесамртности душе свохе, о њеном трахању и после гроба? Да ли ниси кад год викао на Бога, кад ти нихе дао оно, нгго си хтео, као и напротив 1 ’еси ли му свагда благодарио за оно , што ти хе испунио? Да ли си се свагда обраћао к Богу у твошм нуждама, или