Pastir

102

да свештеник не сме овде имати ни уши1у ни очигу ни памтења, и да ваша исповест, ма каквог своГства била, мора свагда бити и остати тата. Напротив тога, шго боље ви откривате душу своГу пред свештенослужитељем, то га више склања, да се брине о вама , о вашем сдасењу, и да испроси и вама од Господа Бога оне речи казане негда митару, кош се кадао: тлкш сеи штидс кг домг скои опрлкдлнх плче онлгш.

Свети Сава кад то чу!е, похита у помоћ браћи и земљи српскоћ Он понесе собом и мошти оца свога Симеона па пође преко Солуна, где добше чин архимандрита, а одатле отпутуГе преко сриских земаља у Студеницу, па тамо и остави мошти св. Симеона. Одавде обиђе он српску земљу у накрст учећи и проповедатући ираву веру христову, љубав и слогу братску. „Латинска вера , — говораше св. Сава — и ако 1е хришћанска вера, опет Ге одступила у нечему од праве хришћанеке вере, па Ге зато и постала опасна тако Гако за друштвено-државни склоп. Л.атини веруГу, да 1е намесник христове цркве на земљи Паиа у Риму и да као такав не може никада погрешити. А из овог излази то: да све, што он рекне и заповедн, мора се сматрати као заповест самога Бога. Поред овог ваља узети у обзир и то , да он поврх ове уображене власти небеске има 1ош и власт, земаљску тако, да може силом и оружГем принудити свакога на извршење његових непогрешних (?) заповести. Па кад се зна извесно, да човек не може бити непогрешив на земљи, већ мора каб човек имати и човешке слабости и страоти: онда браћо, сами раеудите, каквоГ грдноГ опасности излажете себе, кад се склањаге на страну Рима и нримате његове

п

ГЧ^ РХИГЕПИСКОПА СРПСКОГ. (Наставак.)

Живот н радња св. Саве