Pastir

126

мгестима (Види Гласн. Уч. Др. књига XXI. стр. 1— 96. а покра1 именонаншех треба споменути Хежевац, право Благовгештење краГ потока много ниже садашње благовГештенске цркве, ко!а 1е онда била мала испосница.) Та1 исти по1ав видимо у Бугарско! и у свшем хришћанскиГем земљама данашње Турске царевине, у Црно! Гори, да и неспомињемо Фрушкогорске монастире и Атонску Гору. Па чак и дандањи наш народ слабо се узда у сво!е нове по селима цркве, нити има спрам њих оног страхопоштовања, какво има спрам усамљешпех монастира. Наш сви!ет и дан-дањи не тражи помоћи у иовшем сеоскшем црквама своппем, него у усамљеншем нустињскрпем монастирима. Пазите само, како наш народ исказу1е своГа побожна осГећања кад -— идући у монастир — наГеданпут у шуми угледа „дом божи1и.“ Црква у селу постаге му сасвигем обична ствар, а изглед старинсктех задужбина у брдима сасвшем 1е друкчша ствар. У наоколо свуда шума, нека нечувена тишина, жубор нотока кли хјћање ртеке, здрав планински ваздух а у средини те чаробне тишине и усамљености — дивна богомоља, гд!е 1е човГек одлучен од сви!ета. — природно обраћа сву своГу наду горе — на небеса. Такву снагу наравствени1ех начела, такав огроман утица! на душу човгекову може само иматн богомоља налик на наше старинске задужбине. И доиста се човГек мора дивити и чудити, како су „ктитори“ свети!ех задужбина дубоко познавали психолошку — душевну страну људске природе. Нте дакле узрок грађења богомоља у усамљентем м1естима — -страх од Турака, већ искрена и срдачна иобожност наштех праотаца. Страх од Турака могао 1е имати утицаГа о грађењу цркава само на накит црквени, као што се то врло лтепо казуГе у народњоГ п1есми: „Развалиће с’ тво!а задужбина „Око злата и драгог камења; »Турци ће ти, царе, раскивати, „Раскивати челичне диреке,