Pastir

128

говори сиисатељ краљевог живота — то Ге мгесто узвишено, свашлактем растињем окићено и дрвећем гранатшем и родниЦм прекриљено, равно и кићњасто. Са свиГу страна теку воде, те напаГаГу земљу, а биЈу врела у наоколо. Дивно 1е гледати само течење вода, а кад их шпеш — добро чине тигелу, да се ниге лако наситиги. Са западне стране дижу се брда у иебеса. те то мГесто свошГем кланцима заклањаГу са три стране, а на исток нукло непрегледно иоље. Туна здрав ваздух обдаГе чов1ека.“ (Гл. XI. 68. и 69.) Оваквог су мишљења били и онн пцбожни људи, коги су окитили стране Каблара и Овчара нокраг Мораве монастирима и назвали их Српска „Сввта ГораС

Г Л А € Н И к.

Дознасмо, да су и наши богослови овде у Београду склопили омладинску дружину, под именом „Богословско братство." Мио н;ш1е та» поГав. А мио нам ге с тога, што мислимо, да ће наша младеж, што се учи у овдешњог Семииари ■ ш, од коге постаГу већином учитељи у малим школама, а кроз неколико година — кад што и одмах — свештеници у народу, склашпући ову дружину све боље и боље се спремати за сво1 значаГан нозив. Нама су потребни образовани људи у разним етрукама земаљске уираве. Наша велика школа у велгком бро1у почиње од неколпко година задовољавати ту нотребу. Младпћи у великоГ школи имаГу ирилике н свшу услова, да се могу спремити, да заузму дост.ошо судеки сто, проФесорску китедру или друго кош државно звање. А како нам мора бити жао, што таквих услова немају младићи у Семинарши. Они нроведу знатан део времена, што пробаве у овом заведењу, одлазећи у цркву на молитву; затворени су у свог нарочити стан, иа тиме одцепљени од Гачег саобрашт:па са светом: а то им и Гедно и друго не мало омета, да прегну на рад око науке; да развшагу евест дружењем е људма. Они се неће затворити у канцелариГе и огради-ги званичношћу, него ће ступити одмах у свет, у средину нирода, на ту морагу бити евесни и разборнти. Њнма ће се поверити гаГење подмлатка народњег и нроповедање слова господњег. Овим двема схварма ваљало би све друге назоре жртвовати. Мислимо, да Ге наша богословска младеж имала све ово на уму, кад се угледала на осталу браћу свогу, па склопила омладинску дружпну. Ми 101 честитамо т;п корак. Само би ово приметили тим нашим младићима: они се по програму деле на редовне и ванредне чланове. Редовии су богослови два виша разреда а ванредни два нижа. То нше добро. Тер ту нема 1 еднакости, братства, но цепање , дво1ење; а они треба да се сматрагу сви као Тсдна корнорацша — гедно заТедничко тело. Поеле: они веле, да ће радити само на оним предметима „м1рскимт>,“ кош стош у свези с црквеним. И то шне добро. Ми би желели да у њнховим састанцима чуГемо по кад кад говор о гезику овога народа? Нама ее чини, да су њихови претходници у овоме прилично изостали, иа требало би да садашњи наррдгки исправи то. Ово ће им требати, да као учитељи уче своТе ученике граматици матерњег гезика, да као свештеници у свошм проповедима стаду евоме зборе чистим лародњин говором. Надамо се, да ће ове наше цртатељске примедбе нримити к срцу паше „богословско братство,“ па да ће се трудцти — у колико до њег стош — да Семи нарита одговори потпуно значењу своме, т. г. да буде права расплодница, из коГе ће излазити младићи, кош ће се у животу старати, да у њима „црква добше праве пастире, а држава честите грађане“ — што рече за ваше свештенике млади наш књижевнак Ж. Жу1евић. ж ШТДМПДРИ1А НИК0ЛК СТКФЛНОВППА У БЕОГРАДУ.