Pastir

160

ШТДМПАРИГД НИКОЛЕ СТЕФАНОВИИА У БЕОГРАДУ.

ства. Сви они у скупу са околином изгледаГу, као некаква дивна башта у нустољини. Они су очували шуме, а шума Ге очувана земљу у брдима. Да тога нше било, ондГе би вода, пошто би се исекла шума, спрала земљу, камењацима претрпала луке, те би сада били голи кршеви, гд!е не би човГек могао приступити, него би се легле гуге и акрепи. Сада у брдима доста — брста, у лукама — траве, у Морави — рибе. Немамо намгере, да опишемо свестрано значење монастира кабларско-овчарсктех. То ћемо учинити другом приликом, а сада само кажемо, да нам Ге доиста жао, па и духовницима Ге тако исто жао, што они не могу да буду народу српском од онакве користи, од какве су били њихови претходници. Али како ће ? Треба ићи и по блату и по зими, по Гаругама и думачама, те пошти стоку ; треба тутњити по нуршама и жедан и уморан — па ко може мислити онда, да користи своме народу онигем, чиме су њихови претходници ? Монастир Сретење нема нури1е и ми смо видгели у њему, у духовника Венедикта, такву библиГотеку, какве ртетко ко има и у Биограду. Отац Филимон свошГем зногем и трудбом оправио Ге монастир Ховање. Да има ко да предузме у своГе руке почетак, те да сГедини браћу Свете Горе српске у Гедно: браћа би набавила и штампариГу и учитеља за моловање и српска би Света Гора снабдгевала црквениГем књигама сво балканско полуострво а духовници Свете Горе српске временом би били молери, па би доиста и много боље живгели, и много више добра урадили, Гер су онд1е сви услови и за штампање књига и за школу молерску. Тако исто извори њихових доходака знатно би се умножили. Многи од њих врло су нам се много жалили, што не одговарагу своме позиву, него се пребигаГу од немила до недрага, не знатући управо свога позива и не могући га остварити. II. С. Срећковић.