Pastir

159

и упропашћугу старине нашим неразумгевањем и незнањем. Какав драгоцГени материап гине и упропашћуге се и шта ли гош пропасти неће! Што Ге гош нагвећа несрећа, то се не ради из здобе, него напротив из нагвеће ревности и побожности, па зато се тако ревносно и упропашћуГе. Тако су порушиди Суводолски монастир, у коме 1е био старинеки молераг са врло знатшпем сликама за наше старинско одигело. *) Тако ге изнакарађено Благовгештење, не знамо ко исквари Крушевачку цркву, неко опет Драчу, опет неко Враћевшницу, неко опет Жичу, неко Вољавчу, и т. д. Па гош како се то немилице квари! И покраг свега, што смо казали, упропашћу1е се гедна огромна морална снага за људе. Обарање суводолског монастира нико ни1е хтио предузети, него се нашла чиновничка глава, да докаже свиГету, да обарати старинску задужбину не значи ништа! Доиста се такво поступање не може ни замиелити, а камоли оправдати. Ено Смедеревци начинили ону грдосиГу — цркву готово без икаквог начина приличног богомољи, а ону дивну црквицу у брду, ко!а Ге онако красно озидана ошпем додацима изнакарадили. ВриГеме би било, да Гедном престане таг вандализам — рушење немилице и безобзирце, кош се и сувише одавно започео, што нам могу засведочити бедеми смедеревски, ради зидања когшех упропашћено 1е онолико старина, ко!е се и сада виде узидане у бедеме. Хоће ли ко да гради задужбине ? Ето му доста простора, па нека гради. Ми не знамо, како ко мисли о данашњо! нашо! архитектури црквешн, али што се нас тиче, чини нам се, да Ге боља она мала у брду Смедеревска црква, него ли све скупа ове нове цркве са тороњима. Монастири српске Свете Горе већином су зидани у 16 стољећу и сви налик Гедан на други. Њих су зидала брат-

) Види „Пут ђака в. ш.“ стр. 106—107.