Pastir

182

другима; гер лако ое заборављагу несреће, кад нису пред очима. Но ђаконство изведе га изнова у средину деГствителног живота и изнесе му пред очи све његеве патње и нецравде. Тако Ге прошао Златоуст кроз двоГако васпитање — васпитање пустињичко, ко1е снажи и уздиже душу, и васпитане друштвеног живота, ко!е показу!е човеку човека онаквог какав 1е, и да!е му прилике, да позна страсти, интересе, невоље и пороке. Горко 1е то знање, али 1е неоиходно за оног, кош хоће да има ма какав већи утицаГ на људе, браћу свогу. Прва нара, ко!у 1е Златоуст пружио сиромашку, била ге дотле његова сопственост. И од овог дана до саме смрти сво!е никад ни1е завезао ни!едне парице. И о њему се може слободно рећи, да 1е био први сиромашак у цркви антиохискох. У 386. год. рукоположи Златоуста носледник Меленти1ев Флави1ан за свештеника, и одреди га за проповедника антиохиске цркве. Тада му 1е било около 40 година. Хеданагест година без измене проповедао 1е Златоуст у Антиохиш и ншедног празника ни недеље пропустио ниГе а често 1е говорио и по трипут у недељи, ако му само по кад-кад болест ни!е сметала. Беседама, ко!е хе он говорио, нема ни броха: многе од ових нису ни дошле до нас, а већину говорио 1е непреправан — импровизовао Ге. Антиохи1а, у ко!о1 он живљаше, беше Гедна од на1знатнишх вароши ондашњега доба; у њо! беше иреко 200.000 становника, од кошх две трећине бе!аху хрншћани. МитрополиГа Сири1е, стара ирестоница царева, последника Александра Маћедонског, кош 1е, као што се говорило, н основао ту варош, богата споменицима, позориштима, школама, — Антиохиха слављаше се и у летописима хришћанским. Св. Петар подигао 1е овде ево!у катедру; ев. Павле дуго 1е проповедао у њо1. Овде ученици Исусови нахире почињу да се зову „хршпћаниТ Она беше насељена народом лакомисленим и ветрењастим. кош вољаше циркове и