Pastir

226

у њу болесници и излазе из ње здрави; но сам ниге могао ући у бању а не имађаше никога од послуге, да га узме и у таг мах спусти у воду. Света свакогаког бегае тамо и одвише; но свет, као свет: сваки гледаше себе и своГе потребе, а нико не обраћаше пажњу на овога Гадног страдаоца. Исус Христос кад дознаде од ког времена таГ очаГапи болесник лежи ту и чека узмућење воде, пристуии му с овим питањем: \оц|ги1и ли здрдкх вмти ? Болесника као да сунце ограну, кад чу овс леие речи. „Хоћу, Господине , и за Бога! Но ево невоље моГе: немам никаквог послужитеља. кот би ме подигао и однео у бању, кад се вода узмути, а Га сам нисам кадар то учинити на брзо. А док би се Га мало помало до воде довукао, други, кот нису овако грдно поражени болешћу, уграбе и утрчу у воду пре мене. Те т тако чекам опет од године на годину.“ Исус му на то одговори: „устани, узми простирку свогу и иди кући .“ Болесник тога часа осети, да му се снага повраћа, да може да се креће и рукама и ногама, па устане. Међу тим Исусна Геданпут ишчезне испред његових очиГу, и болесник не знађаше, ко беше таг, што га излечи, већ уставши слављаше Бога, кот учини такво чудо над њим. Ово се догодило у суботу. Четврта заповест заповеда, да се у суботу раде дела божига, света, да скатитса таг дан. А да не би обични домаћи послови сметали чинити у таг дан дела богоугодна, то Ге четврта заиовест заповедала да се ирераде сви ови послови за шест дана, а седми искључиво употреби на славу божигу. Закон Ге дакле дозвољавао, да се могу радити радови, кот служе на славу божигу и прослављење његова света имена, а порсд тога ниге по смислу забраљивао ни оно, што Ге човеку од преке потребе, да у таГ дан изврши, као на прилику Гести, пити, напотти стоку, извадити животињу, ако би пала у гаму, гасити пожар, ако би се кућа или друго што запалило, покупити сено и зденути жито, ако му прети онасност од кише