Pastir

250

/С Однопш цркве преша хрншћавину. Живот хришћански представља непрекидни ред благодегања свете цркве. Сваки рађа се на свет слаб, бедан и немоћан у сваком обзиру. Осем грехова оца и матере и сопствене своге слабости он не доноси са собом ништа више на оваг свет. Ни гедан отац и мати Гестаственим рођсњем ништа му више не дагу, Гер му не могу дати: Рожденос ш плоти плотх естк ([оан 3—6). Д||)б родитесд — вели премудри — НЛ КДАТК^ рОДИТеСА. Члдл ВУКЛ10 Г2 мерскл члдл гр1;шники)В2. Хадан и жалостан био би живот наш, кад нас света црква, онако зачете и рођене у греховима, не би примила у свога недра. Она долази к нама с матерњим старањем и љубављу у само оно време, кад ми Гош и не сазнагемо, шта смо, одкуда и зашто смо се родили на оваГ свет. Освећава нас молитвом слугу божишх, омива грехове наше у куп^ли кршћења, чини нас учесницица благодати и милости божиге, запечаћава даровима светог духа у таши миропомазања, даГе право, да се користугемо љубављу Бога оца, заслугама Бога сина и благодаћу Бога духа, и тиме одликуГе нас од свигу осталих друговерника и неверника. И све ово црква евршава над нама и за нас не због наших заслуга и због заслуга отаца и матера наших, но гедино по благодати божишг, по безграничног љубави искупитеља нашега, Госнода Исуеа Христа. Живот хришћански, обдарен у самом свом зачетку даровима свете цркве, развига се и напредуГе под закриљем њеним и у даљем свом течагу и времену. Као год што се живот Гестаствени развша и крепи разним старањем отаца и матера наших, тако се исто и духовни живот развига и крепи помоћу цркве , коГа се непрестано брине , да сачува нас у чистоти и светости и сахрани за Бога и блажену всчност. Она у течагу нашег замаљског живота 1.) храни и