Pastir

266

приступише томе страшном точку, да га отворе и изваде свЂорђа, Гер на Геданпут неком ташом и несхватљивом силом св. Ђорђе беше одрешен и као да ни наГмање не осећаше мука изађе пред њих и почне благодарити Исусу, кош га 1 е тако оснажио и дао му моћи да не падне духом у овим грозним мукама и патњама. „Сад видим у самоГ ствари, како Ге снажан онаг, кош Ге с тобом у дружби, Исусе,“ — нроговори св. Ђорђе, па обративши се к народу изговори дивну и пламену беседу против лажних богова римских и разложи веру своГу у Исуса Христа. Већина од оних, кош се тудесише, примише поуке његове и крстише се; међу кошма беше и знатан бро! великаша. Кад ово видеше вогници, похиташе нагло, те Гавише цару. Цар у то време бегаше у катшгцу и свршаваше крваву жртву пред киповима. Дозвав к себи св. Ђорђа, он гледаше на њ, али свошм очима не вероваше. „Може л’ бити, да Ге то она! исти Ђорђе ?“ — питаше он те, што беГаху около њега. Но свети му Ђорђе сам одговори: „1а сам царе! Не бог се, већ познаг силу и власт Господа моГега." Мноштво света, кош пре знађаху муке Ђорђеве и кош га сада овако наскоро видеше здрава , вероваше сад у име Христово , међу кошма беГаху АнатолиГе и Протолоен, саветници цареви; но већина од ових на заповест царску бехаху одмах похватани, ван града изведени и мачем посечени. Царица Александра, кога се такође нахођаше ту при служби ндолскоГ, гледагући, како смело одговара св. Ђорђе и како онолико свет радо иде на смрт за пресвето име Исуса Христа,, одрече се и сама вере идолске и хтеде Гавно да исповеди истинитост вере Христове, да 1оГ не забрани Еларх и пре, него што цар зато дознаде, кући испрати, а цара изнова распали на освету према Ђорђу. Диоклитиган сад опет одреди кагатигу за Ђорђа, ко1ом већ мишљаше одузети му не само живот , већ и тело његово уништити. „Узмите га — рече он вошицима -- и баците у кречану нега-