Pastir

272

свему, што само видимо ма где у свету. Ми живимо тако, али ћемо све више читати по новинама прода1а кућа и ба' штина. У сваком народу, у коме се не умножава имање, а нагомилавагу потребе, коге увећава1у издатке, иде се наглим кораком к иропасти матергналноц к сиротињи пукоћ Хош 1е гора несрећа, ако се те нагомилане нотребе не могу задовољити нроизводима и прерађевинама земаљским, него се ове морагу набављати из белога света. Овакво стање упропашћавало Ге државе и народе, или их Ге од негдашње величине доводило до незнатности у свету. А напротив народи , кош се трудише, да се задовоље оним, што се у њиховОг земљи произведе и преради, постадоше поред осталих узрока и због овог паметног свог поступка знатни и чувени. Ми, што изгледамо светлту будућност свогу, што имамо да извршимо започето дело свошх очева, као да не узимљемо на ум, какво зло може донети нагомилавање потреба без увећаног имања, кад те потребе задовољавамо туђим мроизводнма а нарочито прерађевинама; кад не ћемо да се у уживању ограничимо; кад расипљемо оно, што су нам очеви стекли и оставили. Свет у нашим варошима, и ако с имањем етош на ХедноГ мери, — да не кажемо, да пада — одева се све Геднако туђинским ирерађевинама, троши све више туђинских нроизвода, а на варошане се угледа и доста сеоског света, па и с те стране пропада матертално. Одучавати свет од раскоштва; учити га, да буде с малим задовољан; говорити му, да се не лакоми за производима, коге друге земље рађаХу, и за стварима, коГе су израђене у богатим гевропским варошима; саветовати га, да буде чуваран, па да се брине о себи и своме потомству: — све то свештеници по свом ближем додиру са стадом свошм понашре могу чинити. Свештеник, коме лежи на срцу срећа и напредак рода свога, ваља сваком приликом да истребљуге свако зло, коге би у стаду своме нашао. Тако само моћи ће поред слу-