Pastir

277

шени тиме, што ће се тело наше после ваекрсења оденути силом и постати неириступачно болестима. Нашосле вели апостол: „се1е се тело душевно — животињскОј уетаГе тело духовно.“ Тело душевно значи тело животињ јко зато, што и лсивотиње имаГу душу, не имагући у исто доба духа. С тога 1е тело наше садашње као и животињско, Гедно зато, што по строГу свом има много заГедничког с телом животињским, а друго, што оно често овлада духом, те чини човека робом ниских животињских страсти. Али прослављено тело наше неће бити такво: оно неће трпети ни глади ни жеђи, нити жељно бити сна; неће имати никаквих вештаствених граница; оно ће бити налик на тело, у коме Ге Христос васкрсао, и ушао кроз затворена врага; оно ће свуда доспети, као што дониру сунчани зраин кроз стакло и ваздух. Наша су тела сад као дрва усред наиаче зиме, без лишћа, без рода, без сваког уреса; а она, што се зову ирекрасна, нримамљива, равиа су оном дрвећу, на коме Ге нње етворило разне слике ; отресите иње, па ћете видети еамо црнидо и ругобу. ^ пролеће видимо на!већу разлику у цвећу: њиховом внду 1 цвету и мирису, као да Гедно од другог чупкаГу, но евако има евоја оеобита свогства. Миришите љубичицу па ћете мисдити, да пригатншег мириса нема; но ето иред вама 1е ђурђиц, и морате рећи, да т-е надмашухе. То ието мора ее рећи за ружу, Газмин, бели крин и за много друго небротено цвеће: свако од њих има свота одличша. Таква ће разлика бити у достоганству и међу васкрслим телима. Тим поводом вели апостол: „нше свако тело, — Гедно исто тело, него 1е друго тело човечте, а друго скотско, друго ривље, а друго птичте. Друга 1е слава сунцу, друга елава месецу, и друга елава звездама ; 1ер се звезда од звезде разликуГе у слави. Тако и васкрсење мртвих. а (I. Кор. 15. 39.—41.) Но повратимо сс опет цвећу. Велика разлика његова