Pastir

291

ге распет био Спаситељ : на ГевреГском, латинском и грчком, па само на та три 1езика може се свршавати божанствена литурђиГа“ !! Ево до каквих Ге закључака долазило римско духовенство! као да Бог негеднако пушта кишу на еав род људски и негеднако на све људе си1а сунцем свошм! И све ово зато се чинило, што ови велики апостоли и проповедници слова божиГа нису изашли на проповед из Рима но из Цариграда. Римокатоличко духовенство свошм лукавством остварило своГу тежњу — од тог доба па и до данас западни Словенин не чуге у свом храму благозвучне ћириловске литурђиге; она Ге одавно иредана забравности. Но семе посеГано у МоравиГи ниГе саевим иропало, — оно Ге прешло к другим словенским народима : Бугарима . Србима и Русима , где Ге на ново израсло и принело плодл многл. У то време, кад Ге еловенски елеменат у МоравиГи падао под ударима латинских мисиГонара; кад се тамо спаљивала словенска писменост, и наметао се латински Гезик при богослужењу, — међу осталим Словенима свршавао се други нреврат , њих Ге промисао приготовљавао , да прими таГ драгоцени труд првих учитеља словенских. У то време , велим, еловенски свет. Гош неозарени светлошћу христовог учења, пробудио се из дубоког сна, па видео, да нема никакве користи од крвавих жртава, сазнао нужду клањати се невидљивом Богу д^хомг и истинок. Но ово сазнање словенског народа нужно Ге било подржати, а Гедино средство за иодржање овог сазнања било Ге то, да Словенин чуГе христово Благо&бспе на свом Гезику — на Гезику свогих отаца. Труд великих мужева одговорио Ге овог прекоГ потреби , и Словенин слушаречи:— Нсконн вг слово , н сдоко кк оу Богл, слуша речи, коГе потпуно разуме. Ове речи бл. сл., коГе нам откриваГу биће невидљивог од вечности Бога , први пут на словенском Гезику излиле су из уста тих великих мужева, коГе ми данас прослављамо , но оне су се излиле тамо , где се