Pastir

293

трудили за благо цркве и отачаства. Како Ге Словенину мила успомена о прошлости; како Рус радо чита приче о св. Олги и равно-апостолном Владимиру ! како с уздисањем, но у исто време и с надом помиње Бугарин свога 1ована Екзарха и Хована Асена ! . . . А шта 1е подржавало српство, коге Ге страдало скоро пет векова под тешким Гар. мом азшатеког варвара, ако не православна вера и огњена сећања о свом силном Душану?... Све Ге ово записано руком трудољубивих писаца, и за оваг драгоцени труд буди и њима велика благодарност. Но опет понављам : одагмо пре евега и више свега част првим основатељима наше писмености, Ћирилу и Методту, кош су се постарали изнаћи оруђе, коГе нам Је сачувало ове драгоцене успомене, и кош су из љубави к сдовенском свету нрезрели све почасти светске и избрали мирно поље за свогу радњу — благовешће христово међу Словенима. Но зар 1е нужно унуштати се у дубину историге и набра1ати то, што ге већ прошло? Зар се наш век може отказати па искрено не признати, да се и он шш користу1е илодовима трудова великих просветитеља, Ћирила и Методи(а? Шта 1е био словенски свет пре хиљаду година и шта Ге сад? ПогледаГте на прошлост и упередите Ге са садашњошћу, па ћете се зачудити тог великог разлици, когу нам представља прехришћански а садашњи еловенско-хришћански свет! ПогледаГте на православну РусиГу, коГа Ге остала верна чуварка преданог гог на словенском Гезику богослужења, погледаГте на млоштво храмова, у коГима се слободно пева та божанствена литурђиГа, погледатте на руску књижевност и многатво учебних заведења; па уз то обазрите се и на младу СрбиГу, — све 1 е то плод, коги се развио из тог семена, коге 1е посеш Ћирило и МетодиГе. Све вам то може изазвати Гасне речи: Еглш еси Господи и ч^дил д ћлл ткоа; Гер су ови свети мужеви прнзвани били на ово велико дело са-