Pastir

295

скиње вазда презире оне, кош постагу његови робови , а љуби тек оне, код кошх види мушки характер и досто1анство.“ Сваки лако може схватити, како Ге неприГатно осећање произвео у духовенству оваГ Гаван укор од Златоуста. Да Ге ово говорио какав непртатељ, геретик, или световни човек, не би било ни по Гада. Ал’ ово говори њихов духовни вођ, човек неокаљаних врлина, архипастир у пуном смислу те речи. Но од страсти нте лако одустати. Људи с овим пороком пре су способни уклонити оно, што им смета задовољавати сво1у страст. него ли се опростити од ове. И после овог нте тешко погодити, откуд се родила она мржња духовенства према своме архипастиру! Но и ово гош нте све. Св. Златоуст види код ондашњег духовенетва гош и страшно користољубље, а ово шш више понижава характер и убига душу онога, с ким завлада. Ова ниска страст духовенства беше нагбољи помоћник власти императорскоГ у борби оног , когу Ге она водила с дрквом. Двор ласкањем, наградама и раскоштвом свошх веееља примамљиваше к себи Гепископе и духовенство већег реда , 1ер му нужна беше дружба њихова , да тако одржи сво^у безграничну власт, когу Гедина црква могаше да освешта. Ово безнаравствено угађање, пузење убташе пред народом сваку важност духовенству, а овамо такав живот прешао беше духовенству у крв и нарав. Па како су после овог морали гледати ови ласкачи , имагући на себи звање служитеља божишх, кад на цариградску катедру дође човек, кош неће да се користуге титулама старих, кош не тражи наклоности двора, кош се одриче од њихових ручкова, вечерњих забава, па шта више не бош се да у очи даге савете и самоме цару и царици! Осем овог беше шш Гедан чудан поГав. У Цариграду могли сте видети гомилу монаха, кош остављаху пустињу ради тога, да забаве варошане и да интригугу међу Гепископима, а нарочито да измаме когу парицу од благочастивих хри-